Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunesWindows Media PlayerReal PlayerQuickTime


Trenutna pesma: Loading ...
Radio Stanica:
Bit rate:
Status servera:

Strana 1 od 10 123 ... ZadnjaZadnja
Prikaz rezultata 1 do 10 od 100

Tema: Poznate Licnosti - Biografije

  1. #1
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,470
    Thanked: 647

    Poznate Licnosti - Biografije


    Novak Djokovic - NOLE

    Rođendan:22. 05. 1987.

    Mini biografija:

    Ispisuje istoriju srpskog tenisa zlatnim slovima. Već sa 16. godina nanizao je vrhunske rezultate. Četiri godine nakon toga, opasno se približio ostvarenju životnog sna - već je postao treći teniser sveta.


    Nikad mi se neće izbrisati iz sećanja kada mi je četvorogodišnji dečak došao u kamp sa teniskom torbom uredno spakovanom za pravi profi trening. Pitala sam ga ko mu je spakovao torbu, on je odgovorio da je to sam učinio. Na pitanje šta želi da postane kad poraste, bez razmišljanja je rekao: "prvi reket sveta", istu onu rečenicu koju sam nekada davno čula i od Monike Seleš kada je bila devojčica - kaže legenda jugoslovenskog tenisa Jelena Genčić.


    Bilo je to u teniskom kampu na Kopaoniku koji je vodila Jelena Genčić, a taj dečko bio je niko drugi do Novak Đoković.



    Za Đokoviće može da se kaže da je porodica sportista. Srđan je još kao mali stao na skije u Zvečanu gde je živeo, a onda se uspešno takmičio dugi niz godina na belim stazama.

    Životna prekretnica nastala je 1984. kada je završio školu skijanja i zaposlio se kao instruktor u prestižnoj ''Geneksovoj'' školi na Kopaoniku.



    Tamo je, takođe kao instruktor skijanja, jedne zime stigla i lepa vitka Dijana, diplomirani DIF-ovac. Srđana i Dijanu su sve češće viđali zajedno na stazi. I ta zajednička ljubav prema planini i belim stazama ih je spojila. Zauvek!


    Od trojice sinova prvi je na svet stigao Novak. Četiri godine mu je bilo kada je na Kopaoniku gde su živeli uhvatio reket u ruke. Trčkarao je sa reketom za starijima u letnjem teniskom kampu pokušavajući da prebaci lopticu preko mreže. Bilo je tako neko vreme. Imao je osam godina kada ga je ''snimilo'' oštro oko iskusne Jelene Genčić. Uvek uzdržana u izjavama, ovom prilikom nije mogla a da ne prokomentariše: ''Ovo je najveći talenat koji sam videla posle Monike Seleš.''



    Jelena je počela da prati rad i brine o malom Noletu. A njemu je tenis baš išao od ruke. Što bi se reklo, bio je rođeni teniser.



    - Teško je bilo, a teško je i sada - priznaje mama Dijana. - Novak se razvijao, trebalo ga je pratiti u svemu, a nije se imalo. Društvo, po pravilu, tek kasnije kada počnu da stižu priznanja i medalje seti se te dece. Možete da zamislite kako nam je bilo kada je Novak sa dvanaest i po godina prvi put otišao sam od kuće. Tri meseca je bio u Nemačkoj, u Minhenu u Teniskoj akademiji Nikole Pilića. Vodio je o njemu računa kao o svom detetu. Doduše, imalo je to i svoje dobre strane. Novak je počeo da se osamostaljuje rano, tako da mu kasnije duga odsustvovanja od kuće i nisu tako teško padala.



    - Jelena je naš porodični trener - kroz smeh kaže Srđan. - Ona je stvorila Novaka. Mnogo joj duguje. Jelena mu je usadila jedan poseban odnos i prema sportu i prema životu. Tako radi i sa ovom dvojicom. Verujem da će i oni uspeti. Jer, Jelena nikada nije omanula u proceni.



    Zlatnim stazama Novak je krenuo 2001. u svojoj 14-toj godini koju takmičarski završava kao trostruki prvak Evrope (singl, dubl, ekipno). Okitio se tada zlatom u San Remu sa selekcijom plavih, dok su na Svetskom šampionatu postali vicešampioni. Naredne sezone nastavio je da oduševljava sjajnim partijama i uzima lidersku poziciju starog kontinenta u konkurenciji do 16 godina, osvaja prestižne turnire "La Boul" i "La Poet" u Francuskoj koje su pre njega uzimale današnje velike svetske zvezde kao što su Hjuit, Grožan, Rodik.



    Slavio je i na prestižnom Princes Kupu u Majamiju, kao i na ITF turniru u Pančevu (do 18 godina) gde je srušio rivale starije i po tri godine od njega. Posle pet odigranih ITF turnira zauzeo je 40. mesto najboljih juniora sveta.

    U sezoni 2003. nastavio je da impresionira velikim rezultatima i titulama. Počeo je sa finalom ITF turnira u Nirnbergu koje je predao zbog povrede. Usledila je nova zlatna medalja koju je za svoju zemlju izvojevao Đoković. U francuskom gradu Latneu sa drugovima iz reprezentacije pod vođstvom selektora Jovana Lilića stigao je do naziva najboljeg u Evropi do 16. Odigrao je šest mečeva i imao stopostotan učinak.


    Nasao se i na širem spisku Dejvis Kup selekcije SCG u mečevima protiv Obale Slonovače i Bugarske. Leto 2003. pamtiće po mnogo čemu, kako po zlatu iz Latnea, tako i po profi prvencu. Na fjučersu koji je organizovao TK "Crvena Zvezda" u prvom kolu savladao je četvrtog nosioca, uzeo prvi ATP poen i nastavio da ruši prepreke sve do titule.



    - Maštao sam da prođem prvo kolo i uzmem prvi profi poen, a desilo se što nisam ni sanjao, titula. Pokazao sam u mojoj zemlji, gradu da profesionalni igrači nisu jači od mene i dokazao da mogu da igram u toj konkurenciji - kaže član tabora iz Humske.



    Nije se tu zaustavio i već naredne nedelje po osvajanju "fjučersa" na sledećem koji je organizovao TK "Dril" dospeo do polufinala i imao osam uzastopnih pobeda. Ulaskom u svet profesionalaca preskočio je odmah pola liste najboljih tenisera sveta. Na poslednjem "fjučersu" broj 6 koji se igrao u SCG 2003. godine igrao je polufinale, a na putu do njega nadigrao je i 16 godina starijeg Francuza Salvesa, čoveka koji je devedesetih bio pet godina u prvih 100 na svetu. Pokupio je lovorike i na državnom prvenstvu u konkurenciji do 18, a zatim je došla i titula seniorskog ekipnog prvaka države sa "crno-belima". Upravo je Novak doneo trijumfalni poen za tim Partizana nad večitim rivalima sa Karaburme.


    Nakon čelindžera u Beogradu, koji se igrao početkom februara 2005. godine donosi odluku da se u budućnosti posveti profesionalnim turnirima i putu ka vrhu liste profesionalnih tenisera.

    Iste, 2005. godine u Melburnu, Parizu i Londonu na Grand Slem-ovima je prošao po tri kola kvalifikacija. Posle toga, u Njujorku je direktno dospeo u glavni turnir i igrao je treće kolo. Nakon toga bio je 80. na svetskoj rang listi. Na svom poslednjem turniru u 2005. godini u Parizu (Masters) dolazi do trećeg kola prethodno "unovčivši" prvu pobedu u karijeri nad Top 10 igračem ATP liste, Marijanom Puertom iz Argentine (9). To mu je omogućilo da sezonu završi na 78. mestu ATP liste.



    Naredne, 2006. godine osvojio je svoj ATP prvenac u holandskom gradu Amersfortu, a odmah potom uzima titulu i u Mecu. To mu je omogućilo da postane najmlađi igrač u Top 20. Iste godine Đoković je odigrao i svoje prvo Grand Slam četvrtfinale, i to na Rolan Garosu. Sezonu je završio na sjajnom 16. mestu.



    A, onda je došla sezona iz snova. Već prve nedelje 2007. godine Novak se popeo na šampionsko postolje na startu letnje australijske turneje u Adelajdu. Bila je to samo uvertira za neverovatno uspešnu sezonu koja je usledila. Najpre je došao do polufinala u Roterdamu, a onda je počela potpuna prekretnica i probijanje ka samom svetskom vrhu. Nakon poraza u finalu Indijen Velsa, Đoković je osvojio prvu titulu iz Masters serije na "petom Grand Slam"-u u Majamiju.

    Nekoliko nedelja kasnije srpski teniser stiže do najsjajnijeg odličja na turniru u Eštorilu. Usledeli su polufinale Rolan Garosa i Vimbldona, da bi sredinom avgusta na turniru u Montrealu, koji je osvojio, savladao prva tri tenisera sveta: Rodžera Federera, Rafaela Nadala i Endija Rodika. Na US Open-u stigao je do svog prvog Grand Slam finala, gde je poražen od Rodžera Federera. U nastavku sezone, Novak je Srbiji obezbedio istorijski plasman u Svetsku grupu Devis kupa, a zatim je osvojio i petu titulu u 2007. godini u Beču. Sredinom novembra sjajna sezona krunisana je prvim učešćem na Masters kupu u Šangaju, gde nije uspeo da se plasira u polufinale. I pored toga, Đoković je godinu završio na sigurnom trećem mestu! U 2008. Novak je osvojio prvi Grend Slem u karijeri - Australijen Open, a nakon toga još tri velika trofeja, na Masters turnirima u Indijen Velsu i Rimu, da bi krunu sezone stavio na Masters kupu u Šangaju.


    Novak je 2009. godinu otvorio u Brizbejnu, gde je na startu takmičenja poražen od Ernesta Gulbisa. Niko nije mogao ni da sluti da će ovo biti najuspešnija sezona u karijeri našeg tenisera do sada. Novak je odigrao deset finala, a na pobedničko postolje popeo se u pet gradova: Dubai, Peking, Bazel, Pariz. Međutim, Novaku je sigurno najdraža titula u svom rodnom gradu, Beogradu, u kome je održan prvi srpski ATP turnir ikada u mesecu maju. Sinsinati, Rim, Monte Karlo, Majami (svi iz kategorije Masters 1000) i Hale izmakli su iz Đokovićevih ruku, ali su značajno doprineli da Novak i ovu godinu završi kao treći teniser na svetskoj rang listi i bude za korak bliži poziciji broj dva, koja je most do ostvarenja sna.



    Iako još uvek u toku, 2010. godinu pamtićemo po četiri ogromna dostignuća. Prvog dana februara Novak se popeo na drugu poziciju ATP liste po prvi put u svojoj profesionalnoj karijeri. Potom je u poslednjoj nedelji istog meseca odbranio titulu u Dubaiju. U martu, zajedno sa svojim kolegama iz reprezentaciji Nole je doneo Srbiji četvrtfinale Dejvis kupa trijumfom nad SAD u Beogradu. Četiri meseca kasnije, ispisane su nove stranice istorije srpskog tenisa. Srbija je rezultatom 4:1 savladala Hrvatsku u sred Splita i dovela polufinale Dejvis kupa u Beograd (gde će u septembru igrati protiv Češke). Neposredno pred četvrtfinalni Dejvis kup okršaj u Splitu, Novak je igrao u polufinalu Vimbldona, gde je poražen od Čeha Tomaša Berdiha.





    Tekst je sa zvaničnog sajta Novaka Đokovića
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  2. #2
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,470
    Thanked: 647

    Odg: Poznate Licnosti - Biografije

    Novak Djokovic - NOLE

    -kraj


    Svako ima svog idola, uzora ili je bar imao, pa tako i Novak Đoković. Njegov izbor je Amerikanac Pit Sampras ("Sviđa mi se kako servira i ponaša na terenu!"), jedan od najboljih igrača svih vremena, a u poslednje vreme i Andre Agasi. Govori srpski, engleski i nemački jezik. Omiljena podloga mu je tvrda. U slobodno vreme, koje je retko, Novak surfuje Internetom, gleda filmove, sluša muziku, kako kaže koja opušta, a nađe vremena i za poneki izlazak sa društvom i najboljim drugom Vukom. Voli domaću hranu, salate i negazirane sokove. Od sredine 2006. godine Noleta trenira Slovak Marjan Vajda, sa kojim je saradnja, ispostavilo se - pun pogodak! U periodu od avgusta 2009. do aprila 2010. Novakov tim bio je pojačan za Amerikanca Toda Martina.

    Tekst je sa zvaničnog sajta Novaka Đokovića
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  3. #3
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,470
    Thanked: 647

    Odg: Poznate Licnosti - Biografije


    Ružica Sokić


    Ime i prezime:Ružica Sokić

    Rođendan:14. 12. 1934.

    Porodica:suprug Miroslav Lukić. U šali Ružica kaže da je zadržao svoje prezime.

    Karijera:
    Odigrala više od 200 pozorišnih i oko 140 uloga na filmu i televiziji. Dobitnica više značajnih nagrada

    Zanimanje:glumica

    Mini biografija:

    Ušla je u osmu deceniju života, iza nje je skoro 50 godina uzbudljive karijere, ali i dalje neumorno radi. Ružica Sokić je „vernik“ glume – sve joj je podredila. Dece nema samo zbog pozorišta. Popularnost joj, kaže, dobro dođe jedino kod lekara.



    Kada Ružica Sokić, velika dama našeg glumišta, ode po zeleniš na Kalenić pijacu, nedaleko od svog stana, nikome tamo, kaže, nije posebno zanimljiva.



    – Posle skoro 50 godina ne mogu da budem naročito interesantna seljankama na pijaci. Nisam za njih novo lice, ja sam njihova „ratna drugarica“. Smešno mi je ponekad što se ponašaju kao da sam ja još mlada, a one su, kao, babe. A ja sam njihova vršnjakinja, samo što su one sirote zapuštene. Ne razmišljam o sebi kao o nekoj javnoj ličnosti koja bi sad trebalo na poseban način da se ponaša pred svetom. Nekad, kad imam posla, izađem iz kuće, a zaboravim i da se počešljam. Nabijem kapu i neke naočare i idem.


    Publika Ateljea 212 Ružicu sada gleda u predstavi „Dugo putovanje u noć“, u Pozorištu Slavija oživela je legendarnu Žanku Stokić u „Žanki“, a u Narodnom je Maga Magazinović u „Balkanskoj plastici“ ...Igrala je nedavno i u telenoveli „Jelena“, a kućni budžet popravlja pojavljivanjem u reklamama.


    –Hvala bogu, ova profesija nije me poremetila kao ljudsko biće. Ne mislim da mi pripadaju nekakve privilegije. Povlašćena sam možda u tom smislu što neki lekari hoće da me prime.


    Ružicu je za lekare vezala ponajviše njena ogromna strast prema skijanju. Pre nekoliko godina na zimovanju je doživela lomove koji su je neko vreme odvojili od posla, što joj je teško palo. Ipak, i iz te situacije proizašlo je nešto korisno. Primorana na mirovanje, počela je da zapisuje svoja bogata profesionalna i životna sećanja, da ih pretače u knjigu. Ali i pisanje je ispunjava tugom, jer, kako kaže, većina onih koje pominje više nije među živima. Pomalo se snebiva da govori o toj knjizi u nastajanju. Podsećam je da je memoarsko štivo njene koleginice Mire Stupice bilo veoma čitano.


    –Pa dobro, Mira Stupica verovatno ima burniju biografiju nego ja –kaže tonom koji me ostavlja u nedoumici oko toga da li je odgovor obojen skromnošću ili nekom vrlo diskretnom ironijom.



    Radila džabaka


    Ne voli kad njene kolege mistifikuju profesiju, iako je sama sve podredila umetnosti.
    –Glumac koji se pravi važan zato što se okreću za njim na ulici nije pravi glumac. Misle mladi glumci, kad odigraju jednu seriju, da su postali slavni. Kod mene je u pitanju totalno posvećenje. Udala se jesam, ali nemam decu. Samo zbog pozorišta. To je velika žrtva. Ali, ja to nisam shvatala kao žrtvu. Bila sam toliko fokusirana da sad shvatam da to zaista nije normalno.


    –Ni najmanje se ne osećam superiorno ni prema jednoj ženi, šta god da radi. Najvažnije je i najteže biti čovek ljubavi, pozitivan. Ima glumaca koji nisu pročitali tri knjige u životu. Kad će, nemaju vremena, trče, borba je za život. Najvažnije je sada doći do novca. To se smatra vrhuncem uspeha.


    –Mi u ovoj sredini nikad nismo imali neku materijalnu satisfakciju. Radili smo džabaka, što se kaže. Dve hiljade ondašnjih dinara dobila sam za glavnu ulogu u „Žutoj“, to mi je bio honorar. O platama da ne pričam. Pokojna Mira Trailović je govorila: „Vi ste srećni, imate socijalno osiguranje, vaše kolege u Njujorku peru čaše u kafanama…“ Ali, ako tamo dobiješ seriju, obezbedio si se za deset godina. Kod nas možeš da crkneš od rada i ništa. Za ceo svoj radni vek uštedela sam nekih 45 hiljada maraka, uglavnom za to skijanje koje toliko volim i koje me je i uništilo. E, i to su mi opljačkali kao staru deviznu štednju. I šta da kažem? To je metafora naših života.

    Svet pripada nevinim

    –Sreća što sam uspela da za veći stan promenim moj stančić i stan mojih roditelja, da bi moja majka mogla svoje poslednje dane da proživi sa mnom, a ne na gerijatrijskoj klinici. Ona je iz ovog stana otišla u mrtvačkom sanduku.

    Deset godina sam je negovala, srećna što to mogu da joj pružim, da joj vratim za ono što mi je dala. Jako sam bila vezana za majku, tata je umro ranije. Pre šest godina je otišla, a otkako me je rodila, nismo se rastajale. Njena teza je bila: „Dok si nevina, svet je tvoj!“ Jednom me je, imala sam možda 18 godina, uhvatila s cigarom, pikavcem. I do poslednjeg svog svesnog trenutka je ponavljala: „Ne da pušiš!“ I stvarno, nisam pušila. A ja je pitam, za svog muža: „Ko je ovaj čovek?“ A ona, već u demenciji, kaže: „Pa valjda moj sin.“


    –Ceo moj život mogao bi se nazvati praštanje i čekanje. To je moj život – kaže Ružica.
    Čekanje se, naravno, odnosi na glumački usud da se stalno čeka da budeš odabran, da ti bude dodeljeno nešto da radiš. A praštanje na nepravde koje je pretrpela tokom karijere.


    –To je najgluplja profesija jer je u njenoj suštini zavisnost. Mi stalno zavisimo… Da li će vas angažovati, da li ste u nekom klanu…? Sudbina mi je takva da nisam imala muža ili sestru koji bi mi davali uloge i nagrade. Igrala sam ono što drugi nisu hteli. Srećna sam što sam odigrala ceo opus Ace Popovića. A još veća privilegija mi je bila da se s njim družim. Družili smo se do njegovog poslednjeg dana. Šta je on to našao u meni, ne znam. Ja sam jedna potpuno obična osoba. A uvek smo ga sekirali zbog njegovog boljševizma. Čak je na Dedinju posećivao onaj naš „kraljevski“ par, pa smo mu dušu vadili. Bio je uveliko bolestan. Sećam se, sedeo je za ovim stolom, to je bio naš okrugli sto, samo što tada nije bio ovako napukao, i rekao nam je, onako, van konteksta: „Ma manite, kad biste vi znali kakvi su to prostaci!“ To mi je ostavio u amanet. I ništa me ne iznenađuje.
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  4. #4
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,470
    Thanked: 647

    Odg: Poznate Licnosti - Biografije



    Wiliam Shakespeare


    Gotovo ni o jednom drugom piscu ne zna se tako malo kao o Williamu Shakespeareu. Ličnost pisca, čija su djela poznata cijelom obrazovanom svijetu još uvijek je zagonetka. William Shakespeare rodio se u gradiću Stratford-on-Avon 1564. godine, u grofoviji Warwickshire (u isto vrijeme kada je u Rimu umro Michelangelo), kao treće i najstarije muško dijete od osmero djece. Kršten je 26. travnja 1964. godine, pa se smatra da je rođen 23. travnja 1564. godine. Otac mu je bio John Shakespeare, ugledan i imućan građanin, trgovac-zanatlija, član Općinskog vijeća. O njegovom dobrom imovinskom statusu govori i podatak da je 1596. godine John Shakespeare mogao platiti da on i njegovo potomstvo upotrebljava obiteljski grb koji prikazuje sokola i koplje te ima francuski natpis: Non sanz droict (Ne bez prava). Uz sve to John Shakespeare 1571. godine izabran je za gradonačelnika Stratford-on-Avona. Majka Williama Shakespearea zvala se Mary, a djevojačko prezime bilo joj je Arden. Shakespeare je pohađao školu u svom rodnom gradu, ipak zna se samo da je u toj istoj školi učio latinski, čitao Ovidija, Cicerona, Virgilija, Plauta i Terencija. Postoje pretpostavke da je William Shakespeare napustio školu 1578. godine kada su poslovi njegovog oca pošli nagore, te je nazočnost četrnaestogodišnjeg sina u kući postala neophodna. Od tada, pa do svoje 18 godine, o njemu ne postoje nikakvi pisani podaci. Tek od 18. rujna 1582. godine postoji dokument koji govori o ženidbi Williama Shakespearea s Ann Hathaway iz obližnjeg zaseoka Shotery, a koja je bila osam godina starija od njega. U braku najvjerovatnije nije bio sretan, jer je često pisao protiv ranih brakova. Godine 1583. rodila mu se kćerka Susan, a 1585. blizanci – kćerka Judith i sin Hamnet. Onda se opet do 1592. godine o Shakespearu ništa ne zna, a te se godine prvi puta spominje kao glumac i dramski pisac. Godine 1596. umire mu sin Hamnet, a 1597. godine u Stantfordu je kupio imanje zvano New Place i postao, u međuvremenu, suvlasnik kazališta Globe. Nedugo potom, 1601. godine, Shakespearu umire otac, a 1607. udala mu se kćerka Susan za poznatog londonskog lječnika Johna Halla. Tragičan niz nastavlja se naredne godine (1608.) kada mu umire majka, a iste godine Willliam se povlači iz Londona u svoj rodni grad. Povremeno ipak dolazi u London (npr. 1612. godine kao svjedok u jednoj parnici). Niz tragičnih događaj nastavlja se te 1612. kada umire Williamov brat Gilbert, a sljedeće (1613.) i posljednji brat Richard, a iste godine u Londonu je izgorjelo kazalište Globe. Godine 1616. udaje se kćerka Judith, a 23. travnja iste godine (istog datuma kada je rođen) umro je u 52-oj godini života u Stratford-on-Avonu, gdje je i sahranjen u crkvi sv. Trojstva u blizni oltara. Iznad groba postavljena je (1623.)e spomen bista s latinskim natpisom: Po mudrosti Nestor, po genijalnosti Sokrat, po umjetnosti Vergilije. Zemlja pokriva, narod plače, a Olimp ga ima. Shakespeareova supruga Ann umrla je 1623. godine, sedam godina poslije smrti svoga muža. Iste godine u Londonu svjetlo dana ugledalo je prvo izdanje svih Shakespearovih djela. Posljednji neposredni potomak Shakespearov, njegova unuka Elisabeth, kćerka Susan i Johna Halla umrla je 1670. godine i loza Shakespearovih se ugasila.


    Sonet 1

    Od najljepših bi’ bića porod htjeli
    Stog da ljepote ne svene nam ruža,
    Da baštiniku mladom, jer nam zreli
    Izmiču dani, na nju spomen pruža;
    Al ti, što ljubiš sjajne svoje oči,
    Gorivom bića svog svoj hraniš plam,
    Glad šireć tu gdje obilje se toči,
    Dušman si sebi, svirep sebi sam;
    Ti što svjež ukras tom si svijetu sad,
    Jedini glasnik proljeća i cvijeća,
    U pupoljak svoj pokapaš plod mlad
    I stog mu, škrče, škrtost sve je veća;
    Smiluj se svijetu gladnom jer će grobom
    Pojest tvoj dug, i pojest će ga tobom.
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  5. #5
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,470
    Thanked: 647

    Odg: Poznate Licnosti - Biografije


    Aleksa Šantić


    Aleksa Šantić (27. maj 1868 – 2. februar 1924) je bio bosanskohercegovački pjesnik srpskog porijekla i jedan od najpoznatijih predstavnika novije lirike u BiH. Najveći dio svog života je proveo u rodnom Mostaru. Nakon što mu je otac umro, staranje je preuzeo strogi stric. Imao je dva brata, Peru i Jakova, te sestru Radojku koja se udala za njegovog prijatelja Svetozara Ćorovića. Živio je u trgovačkoj porodici u kojoj nisu imali razumijevanja za njegov talenat. Poslije završetka trgovačke škole u Trstu i Ljubljani vratio se u rodni Mostar. Bio je i jedan od osnivača kulturnog lista „Zora“ kao i predsjednik Srpskog pjevačkog društva „Gusle“ u Mostaru. Tu je upoznao i družio se sa poznatim pjesnicima tog doba: Svetozarom Ćorovićem, Jovanom Dučićem, Osmanom Đikićem i drugima. Njegov život je poslužio kao osnova za romantiziranu filmsku biografiju „Moj brat Aleksa“, u kojoj je glavnu ulogu tumačio beogradski glumac Branislav Lečić. Muziku za film komponovao je sarajevski dirigent i kompozitor Ranko Rihtman, a pjesme je otpjevao Dragan Stojnić, dijelom uz podršku okteta „Collegium Artisticum“ iz Sarajeva. U njegovom pjesničkom stasavanju najviše udjela su imali pjesnici Vojislav Ilić i Jovan Jovanović-Zmaj, a od stranih pjesnika najvažniji uticaj je imao Heinrich Heine, koga je i prevodio s njemačkog jezika. Svoju najveću pjesničku zrelost Šantić dostiže između 1905. i 1910. godine kada su i nastale njegove najljepše pjesme. To je vrijeme burnih društvenih promjena u Bosni i Hercegovini, u kojima Šantić aktivno učestvuje.


    O klasje moje

    O klasje moje ispod golih brda,
    Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
    Ko mi te štedi, ko li mi te brani
    Od gladnih ptica, moja muko tvrda?

    Skoro će žetva… Jedro zrnje zrije…
    U suncu trepti moje rodno selo.
    No mutni oblak pritiska mi čelo,
    I u dno duše grom pada i bije.

    Sjutra, kad oštri zablistaju srpi
    I snop do snopa kao zlato pane,
    Snova će teći krv iz moje rane -
    I snova pati, seljače, i trpi…

    Svu muku tvoju, napor crnog roba,
    Poješće silni pri gozbi i piru…
    A tebi samo, ko psu u sindžiru,
    Baciće mrve… O, sram i grdoba!…

    I niko neće čuti jad ni vapaj -
    Niti će ganut bol pjanu gospodu…
    Seljače, goljo, ti si prah na podu,
    Tegli i vuci, i u jarmu skapaj!

    O klasje moje ispod golih brda,
    Moj crni hljebe, krvlju poštrapani,
    Ko mi te štedi, ko li mi te brani
    Od gladnih ptica, moja muko tvrda?
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  6. #6
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,470
    Thanked: 647

    Odg: Poznate Licnosti - Biografije


    Zal Kopp


    Kako opisati svoj život? Rođen sam 1956. godine, u godini majmuna kako kažu Kinezi. Moje djetinjstvo bilo je ispunjeno lijepim trenutcima. Zato su sjećanja na te dane vrlo tiha i nježna. Uvijek sam se igrao sa svojim vršnjacima. Posebnost tome je što smo se svi voljeli igrati pokraj najdražeg prijatelja, rijeke Drave. Kad god se sjetim tih trenutaka moj osmjeh postane nekako djetinjast. Učini mi se da sunce zajedno s pticama u njemu pjeva. Nakon djetinjstva i njegovog sanjanja stiglo je buđenje. Zakoračio sam u pravi život. Školovanje je bilo duže od mog djetinjstva, ali ne dovoljno za sve ono što sam želio učiniti. U međuvremenu stizala su i razmišljanja o budućnosti u kojoj su se nazirali posao i stvaranje vlastite obitelji. Danas znam da su mi sva ta iskustva pomogla bolje razumijeti sebe i uživati u svijetu koji me okružuje. Nakon svih godina shvatio sam zašto Kinezi govore kako je život kratak za učiniti mnoge stvari, i da nije važno jesmo li svinje ili ljudi u tom životu. Važno je znati kako otvoriti srce i dušu. Cijenim razmišljanja ljudi koji su oduvijek bili osjećajni. U svom hodanju kroz život često sam primjećivao kako zajedno sa mnom hodaju riječi. Šetnje s njima ponekad su bile šutljive, ponekad glasne. Iz tih naših druženja nastajali su stihovi koje sam obznanio u svoje četiri knjige poezije i jednu knjigu proze. Najteži korak bio je započeti ispisivati te duge razgovore. Nakon uvjeravanja samog sebe kako to mogu, tiskao sam 2005. godine prvu knjigu poezije Pod mostom moga tijela . Odmah, nepunu godinu dana nakon nje izašla 2006. godine druga knjiga poezije Govorim poljupcem. Treća knjiga Dragocjeno trajanje izlazi 2007. godine, a na nju se nadovezuje Osijek, moj lega dnevnik mojih intimnih razgovora sa gradom u kojem sam odrastao, u kojem živim i koji me najbolje poznaje. Knjiga poezije Otmjeno obnaženi izlazi 2008. godine. U pripremi su knjiga poezije, Kušati nagost i drugi dio eseja posvećenih mom gradu Osijeku, Osijek, moj lega 2. Osim svojih knjiga, uredio sam ili napisao predgovore za tridesetak knjiga. Drago mi je što su me ljudi prepoznali i odlučili mi povjeriti svoje rukopise. To prijateljstvo kroz pisanje, druženje sa knjigama, internetom, a posebno poezijom, dragocjeno je iskustvo, jer mi između ostalog, pomaže razumjeti vlastite osjećaje.


    Jedno obećanje, jedna molitva

    Jedno obećanje, jedna molitva jedne noći
    i dodirnuo sam nebeske bisere tvoga tijela.
    Ali zar je uopće potrebno spominjati hrabrost!?
    Buduća se svjetlost kao voda ljeskala u meni,
    i poput lahora sam putovao preko tvojih usana,
    a ploveći tobom sve se otvaralo poda mnom,
    u tvom mirisnom tijelu bio sam bliže svemu.
    Ispunjen toplom bjelinom blistave utrobe,
    posebno pamtim kako sam od snova rastao
    dok si mi u nedjelju slijetala grudima na obraze.

    I mogao bih redati zvijezde koje tad upoznah,
    mogao bih iz tvojih prepona poslagati iskre,
    ali snažno nastavljam rukama rubom tvoga bića
    i šećući po mekoći što treperi mojim prstima,
    širim tako uzdahe kroz obilje ustreptale čežnje.
    Pjena tvog obrisa još je u meni i nebeski buja,
    pa se jedva suzdržavam u prostranstvu dodira,
    koristim noć provedenu s tobom kao postelju
    a tvoja znatiželja u mojoj sve jače podrhtava
    i naručje naše postaje dom ljubavnih zagrljaja.

    Jedno obećanje, jedna molitva jedne noći,
    dovoljni protiv svih probdjevenih iluzija sna.
    Različito usamljeni hodamo plavim jutrima
    i s ostalima ne hvatamo tanke sjene istine,
    već od tvojih očiju do mog pogleda ležimo,
    a jesen spaja naše daleke poljupce u cvijeće,
    i hoće zaživjeti isti zrak ispod naših vjeđa,
    ali prvo moramo srcem neba tiho zadrhtati
    i zajednički se otisnuti kroz usjeke horizonta,
    tek toliko da s pticama uspavamo daljinu oblaka.
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  7. #7
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,470
    Thanked: 647

    Odg: Poznate Licnosti - Biografije


    Vladimir Nazor


    Vladimir Nazor (Postira, 30. svibnja 1876. – Zagreb, 19. lipnja 1949.), hrvatski političar za vrijeme Nove Jugoslavije, pjesnik, prozaist i prevoditelj. Predsjednik ZAVNOH-a, i prvi predsjednik Narodne Republike Hrvatske.Pučku školu je završio na otoku Braču a gimnaziju u Splitu. Studirao je prirodne znanosti, matematiku i fiziku u Grazu i Zagrebu. Diplomirao je 1902. Predavao je hrvatskoj gimnaziji u Zadru, a od 1903. do 1918. godine u Istri gdje je ujedno i proveo najviše svog života. Umirovljen je 1933. godine u Zagrebu kao upravitelj dječjeg doma. Prvo djelo mu je bilo Slavenske legende (1900.) Godine 1904. u Zadru je objavljeno njegovo djelo Knjiga o hrvatskim kraljevima, a u to vrijeme počinje pisati i Istarske priče. Koju godinu kasnije objavljuje Velog Jožu (1908.) – djelo po kojemu će se prepoznati Nazorova proza, a koje je on sam smatrao neuspjelim. Godine 1916. objavio je nekoliko knjiga: Utva zlatokrila, Medvjed Brundo, Stoimena.Na izborima 1934. Nazor se krivim političkim potezom izjasnio za takozvanu Jevtićevu listu, te su mu neko vrijeme zatvoreni stupci svih novina, časopisa i vrata svih izdavača. Nedugo poslije toga, 1939., objavljuje Pastira Lodu i Dedeka Kajbumščaka. Godine 1942. s pjesnikom Ivanom Goranom Kovačićem preko Kupe odlazi u partizane, o čemu je izvijestio čak i Radio London. Nazor počinje voditi dnevnik S partizanima. Poslije rata objavio je i Pjesme partizanske. U ratu Nazor je predsjednik Izvršnoga odbora ZAVNOH-a, a nakon rata i prvi predsjednik hrvatskoga Sabora. Kao novoprimljeni akademik 1949. godine je imao i svoj posljednji javni nastup na kojem je čitao ulomke iz svoje nedovršene zbirke U zavičaju. U pedeset godina plodnog rada Nazor je pisao pjesme, pripovijetke, priče za djecu, putopise, romane, dnevnike, rasprave i prevodio talijanske i njemačke pjesnike. Počevši od pjesničkih zbirki Intima i Pjesni ljuvene,1915., Nazor se sve više zatvara u svoj unutarnji svijet; u njegovu stvaralaštvu postaju dominantne teme unutarnjeg pročišćenja, samoprijegorne žrtve i uzvišene osamljenosti, a sklonost k alegorijskom iskazu sve je očitija (ep Utva zlatokrila, 1916.; zbirka priča Stoimena, 1916; Legenda o svetom Hristoforu, 1922.; Pjesme o četiri arhanđela, 1927.). Kroz Nazorovo stvaralaštvo možemo pratiti motivsko-tematsku i stilsku povezanost pojedinih djela koja organski izrastaju jedna iz drugih, a ipak su ona raznolika, jer je kod njega zamjetna stalna težnja za promjenom. Tako u vremenu kad u hrvatskoj književnosti postaju sve dominantniji avangardni stilovi, posebice ekspresionizam, Nazor je — tražeći nov izraz i nove motive — pokušao slijediti poratni senzibilitet (novela Crveni tank, 1922), ali nove kvalitetne domete u svojem stvaralaštvu on je ostvario na drugom području okrenuvši se svojim vlastitim inspiracijama (sjećanju na djetinjstvo na otoku i mladost) i jednostavnijem umjetničkom iskazu. Artistička dekorativnost i izvještačenost, koja je karakterizirala dobar dio novela iz njegove modernističke faze, ustupila je mjesto kazivanju koje ne zazire od imenovanja i oblikovanja lica, stvari i pojava te odnosa medu njima. Kao rezultat novih nadahnuća i novih umjetničkih usmjerenja nastala je knjiga poezije Niza od koralja,1922 te dvije zbirke autobiografske novelistike — Priče iz djetinjstva,1924 i Priče s ostrva, iz grada i sa planine,1927. Crikveničke proze (Tri pripovijetke iz jednog dječjeg doma, 1929.; roman Šarko, 1930.) tematski i kronološki znače nastavak njegova pričanja o samome sebi. Pokušavajući progovoriti o sebi „sada i ovdje” Nazor, međutim, zbog nekih svojih unutarnjih kočenja, a sigurno i zbog preduge izoliranosti i samotarske udaljenosti od običnih ljudi, nije uspio oblikovati kvalitetna književna ostvarenja. Zato se on ponovno okreće motivima izvan sebe, pa tridesetih i četrdesetih godina u njegovoj literaturi prevladavaju socijalne teme (Pjesme o bratu Gavanu i seki Siromaštini, 1931.; ciklus feljtonističkim stilom pisanih novela o sirotinji sa zagrebačke periferije – Zagrebačke novele, 1942), a na području stiha dosta eksperimentira, varira razne ritmove i strofe (Deseterci, 1930.; Topuske elegije, 1933.). Usto počinje pisati dnevničke zapise, putopise, studije i eseje o domaćim i stranim autorima, o problemima versifikacije (O hrvatskom jedanaestercu 1838.-1900., 1935.), bavi se prevodilaštvom, prepravlja stara djela, s velikim ambicijama piše roman o višemilenijskoj povijesti rodnog mu otoka (Pastir Loda, 1938., 1939.), ali njegove kreativne mogućnosti kao da su dokraja bile iscrpljene. No, priključivši se partizanima, Nazor je revitalizirao kreativni opus, unoseći nove teme i intonaciju (Pjesme partizanke, 1944., živopisni dnevnik S partizanima, 1945.). Istina, tu ima i podosta patetičnih stihova koji ne mogu odoljeti ozbiljnijoj kritici, no valja reći da je i to izljev Nazorova bujnog mediteranskoga temperamenta i vitalističkoga zanosa, a ne programatsko piskaranje po naruždbama komunističkih vlastodržaca među koje je stari pjesnik upao kao Poncije u Credo. Treba napomenuti da je to razdoblje u kojem je Nazor dao i neke od svojih najboljih stihova nacionalne tematike (Hrvatski jezik, 1944.) , ne upavši u melodramatski patos. Vladimir Nazor se istaknuo i kao prevoditelj s nekoliko jezika (Dante Alighieri, Shakespeare, Heine, Carducci,..).
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  8. #8
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,470
    Thanked: 647

    Odg: Poznate Licnosti - Biografije

    Vladimir Nazor




    Cvrčak

    I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče
    svoj trohej zagušljivi, svoj zvučni teški jamb…
    Podne je. – Kao voda tišinom razlijeva se
    Sunčani ditiramb.

    I pjeva: “Ja sam danas ispio sunce plamno.
    I žilice su moje nabrekle ko potoci.
    U utrobi se mojoj ljuljuška more tamno.
    Na leđima mi šuma, što nagli trgnu srh.
    Dvije stijene, dva obronka postaše moji boc
    i A glava – gorski vrh”.

    I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče
    Dok sunce s neba lije na zemlju žar i plam.
    ….
    … O, sunca, sunca, sunca!
    I vonja sa doline
    I vjetra sa vrhunca!
    … Zemniče, ja sam pjan.
    Gle, iza žbuna viri,
    Pomamnu pjesmu sviri
    Na fruli nagi Pan!

    I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče
    svoj trohej zagušljivi, svoj zvučni, teški jamb.
    Podne je. – Kao voda tišinom razlijeva se
    Sunčani ditiramb.


    Ko božica mora

    Iz mora je ishodila
    Vitka, čvrsta, uspravljena
    Ko božica mora prava,
    Ko rusalka, ko sirena,
    Ko djevojka –
    Koju oko vječno traži,
    Ko djevojka čije draži
    Mame više od najslađeg vina.
    Sto bačava onog trena
    Vina – ja bih za nju dao
    Jer tko ima ko Božica
    Tako lijepa dva obla ramena
    Dva koljena dunjom zaobljena
    Vitak struk i uzak bok,
    Zato nije teško reći:
    Ko božicu pravu
    Stvorio je bog.
    Gole, male dvije sise
    Na grudima bijelile se,
    Žutile se, zlatile se
    Ko dva bijela obla žala,
    Ko dvje krafne, breskve dvije
    Žute, kasne – vinogradske.
    Pa pomislim:
    Otkud usporedbe takve,
    Zbog čega joj grudi
    Morskom sliče žalu –
    Valjda zato što se kipar
    Svemogući namučio
    Dok je njih i bijele žale
    Savršene izradio.
    Zašto ko rumene krafne –
    Stoga, što za njima
    Ko za krafnama što prste peku
    Kad ih majka prži o Božiću,
    Usne žude
    Srce željno sanja.
    A zbog čega breskve kasne –
    Žute vinogradske,
    Zbog toga što voća slađeg
    Na svijetu od njih nema.
    Po sredini malih grudi
    Nasred svake malina je zrela,
    Rujem zore, tajanstvom užitka
    Sokom čežnje poglede mamila.
    Sitni kostim na bedrima
    Tek što iz mora izašla
    Božica je malo popravila
    I zatresla bujnom kosom –
    Misli sredit će se sama,
    Pa po rivi prepunoj kupača
    Put tuša se uputila.
    Gleda pravo, ni lijevo ni desno,
    Bolje grudi ističu se tako –
    Iako ih nema zašto
    Isticati.
    Jer sve oči i onako,
    Dok je rivom prolazila
    Uprte su u nju bile.
    Muške oči širom raširene –
    Ženske gledale iskosa –
    Da se sva omotala ručnikom
    Opet bi se za njom okretale.
    Dok korača i dok se tušira
    Ispod hladna okreće se tuša,
    Mati mila, kakova ljepota
    Okružena šarenilom ljeta
    Sunca, žala, veselih kupača –
    Dok lak lahor lagana majstrala
    Svježinom je sa pučine – ljubi.
    Jedno noćno more, koje ne zna za san,
    Muči se i stenje u dnu moje biti.
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  9. #9
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,470
    Thanked: 647

    Odg: Poznate Licnosti - Biografije


    Rade Šerbedžija


    Rade Šerbedžija rođen je u Buniću ( u Lici, u Hrvatskoj ); filmski, televizijski i pozorišni je glumac, reditelj, pisac i muzičar. Gimnaziju je završio u Vinkovcima, a 1969. godine diplomirao na Akademiji za kazalište, film i televiziju u Zagrebu. Dobitnik je svih prestižnih nagrada za glumu u bivšoj Jugoslaviji… “Kako je to odjednom čudno i strano. Sjedam za kompjuter i počinjem pisati prijatelju u moju tuđinu. Pišem tamo gdje mi je postalo tuđe. Riječi polako izlaze iz mene i čine se trome i pospane, kao da nemaju što reći ili objasniti. A i nema se, zapravo, više ništa reći ni objasniti. Prijatelji to ionako razumiju, a bitange više ne uzimam za ozbiljno, jer ih, kad mi se pojave, odagnam od sebe ko dosadne muhe sa revera moga crnoga kaputa. Dragi Igor Mandić uvijek mi je govorio k
    ako treba pisati, pisati i pisati, jer riječi dolaze do ljudi. Nađu svoj put. Odjek. Ipak, trebam li pisati o svemu tome što sam proživio ovih trinaest godina? Ima li smisla, i zašto, napokon? Ja sam se već odavna pomirio sa svojom sudbinom. Znam da sam, na neki način, gubitnik i da se vrijeme koje smo svi skupa proživjeli ovih trinaest godina, nije odviše nježno ponijelo prema ljudima poput mene, ali znam i to da sam izabrao put koji su mi nalagali moj moral i moja savjest.” – Rade Šerbedžija


    Opomena

    Ako se uspraviš
    pazi
    nebo je visoko
    a na geografskoj karti ima samo jedno središte
    pa lijevo i desno i naprijed i nazad i gore i dolje
    po volji ti
    žuti krezubi pas
    otkinute noge lutaš
    njušiš
    u sumrak svijetla velikog grada štite samoubojice
    ispustiš li ovu priliku
    druga se ne pruža
    zato pazi
    dovoljno si dugo hodao
    i lijevo i desno i naprijed i nazad i gore i dolje
    pa valjda znaš
    ruže u nekoj tuđoj vazi žive svojim životom
    a stranac mora znati zaboraviti put kojim je došao
    da bi se nikad vratio
    tamo
    otkud nije ni otišao
    zato pazi
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  10. #10
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,470
    Thanked: 647

    Odg: Poznate Licnosti - Biografije



    Ana Ivanovic


    Ime i prezime:Ana Ivanović

    Rođendan:06. 11. 1987.

    Porodica:majka Dragana, otac Miroslav i brat Miloš

    Karijera:
    najznačajniji turniji koje je uzela: Kanbera (2005), Montreal (2006), Berlin, Los Anđeles, Luksemburg (2007), Indijan Vels, Roland Garos, Linc (2008), Linc, Bali (2010). Osvojivsi Bali I ove godine sa 26. mesta na ATP rang listi, popela se na 22, gde je trenutno

    Zanimanje:teniserka


    Mini biografija:

    Teniska boginja nije oduvek bila gospođica savršena, u detinjstvu je pravila probleme roditeljima, nije volela časove fizičkog, a svojeglavost ju je dovela do svetskog vrha, koji je ponovo spremna da osvoji.


    Ана Ивановић ( Београд, 6. новембар 1987) је српска тенисерка. Члан је TK Партизан. Тренутно је 12. на ВТА листи и најбоља српска тенисерка. У каријери је освојила једанаест ВТА турнира, укључујући и један гренд слем турнир, Ролан Гарос 2008, победивши у финалу Динару Сафину. Већ пласманом у финале тог такмичења постала је прва тенисерка на ВТА листи, на којој је провела 12 седмица. Доспела је до још два гренд слем финала, на Ролан Гаросу 2007. и на Отвореном првенству Аустралије 2008. Освојила је три турнира прве категорије: Берлин, Монтреал и Индијан Велс. Са саиграчицама из репрезентације је дошла до финала Фед купа 2012. године. Ана Ивановић је национални амбасадор УНИЦЕФ-а за Србију.[1]


    Када је имала пет година, видевши тенис на ТВ-у, Ана је тражила од својих родитеља да је упишу у локалну школу тениса. Када је нешто касније од оца добила први рекет за рођендан, била је сигурна да жели тиме да се бави у животу. Њен идол је бивша најбоља тенисерка Моника Селеш, која је тада играла за СФР Југославију.[2]
    2004.

    Шира јавност је први пут чула за њу када је достигла јуниорско финале Вимблдона 2004. године, али изгубила од Катарине Бондаренко. Такође, 2004. имала је 26 узастопних победа, освојивши 4 ИТФ турнира на којима је учествовала. Њен први професионални успех био је у Цириху (Швајцарска), када је у другом колу изгубила од Венус Вилијамс с резултатом 7:6(11) 7:6(6). Добар резултат је наставила и у Луксембургу наредне недеље. Сезону 2004. Ана је започела као 705. тенисерка света, да би завршила на 97. месту.
    2005.

    На самом почетку тениске сезоне, као 97. тенисерка света, Ана је освојила свој први ВТА турнир у Канбери, у Аустралији[3], на којем је прво морала проћи квалификације. Њен пласман на листи је наставио да се побољашава, уз победе над Светланом Кузњецовом, Нађом Петровом и Вером Звонарјевом, које су све три биле међу 10 најбољих тенисерки света. Направила је велико изненађење када је у 3. колу Отвореног првенства Француске савладала једну од фавориткиња на турниру Францускињу Амели Моресмо.[4] У четвртфиналу је изгубила од Нађе Петрове.[5] Касније те године повреда ју је спречила да даље напредује, али је успела да стигне до полуфинала турнира у Цириху и Линцу. Ту годину је завршила на 16. месту ВТА листе.
    2006.
    Ана Ивановић на Отвореном првенству САД 2006.

    Ана је 2006. годину почела на Хопман купу са сународником Новаком Ђоковићем, и мало им је фалило да дођу до финала. Први ВТА турнир на коме је учествовала био је Сиднеј, где је опет победила Амели Моресмо (која је затим освојила Отворено првенство Аустралије у Мелбурну), али је изгубила од Светлане Кузњецове у четвртфиналу.

    За време лета, осваја први турнир I категорије у Канади победивши Мартину Хингис 2:0 у сетовима.[6] Том победом успева такође да освоји највише бодова у сезони турнира у САД, пред Отворено првенство САД (US Open series). На Отвореном првенству САД зауставила ју је Серена Вилијамс у трећем колу[7]. Након раних пораза од Олге Пучкове на турниру у Балију и Венус Вилијамс на турниру у Луксембургу, Ивановићева је паузирала неколико недеља како би јој се опоравило десно раме, које је повредила у истом периоду претходне године. Вратила се игри у Линцу и стигла је до четвртфинала, где ју је у два неизвесна сета, савладала Марија Шарапова, тада прва тенисерка света. Годину је завршила поразом у Хаселту од Михаеле Крајичек.

    Такође је играла у дублу на 9 турнира, а партнерке су јој биле Марија Кириленко и Сања Мирза. Ивановићева и Кириленко су стигле до два полуфинала и једног финала.

    Ту годину је завршила на 14. месту ВТА листе, а на листи парова заузимала је 51. место.
    2007.

    На првом гренд слем турниру у сезони, изгубила је од Рускиње Вере Звонарјове у трећем колу на Отвореном првенству Аустралије.[8] После Отвореног првенства Аустралије, Ивановићева је прекинула сарадњу са тренером Дејвидом Тејлором.[9]

    На турниру прве категорије у Токију, у финалу губи од Мартине Хингис у два сета.[10] Освојила је турнир прве категорије у Берлину савладавши у финалу четврту тенисерку света, Светлану Кузњецову.[11] Освајање овог турнира је довело до побољшања њеног пласмана на ВТА листи - први пут у каријери Ивановићева се нашла међу десет најбољих тенисерки света. На Роланд Гаросу је стигла до свог првог гренд слем финала. Изгубила је од Жистин Енен у два сета, 6:1, 6:2.[12] До финала је дошла победивши између осталог и Марију Шарапову и Светлану Кузњецову.

    Ивановићева је на Вимблдону 2007. стигла до полуфинала, где ју је зауставила Венус Вилијамс са 2:6, 4:6[13]. Ивановићева је на путу до полуфинала савладала Мелинду Цинк, Мајлен Ту, Араван Резе, Нађу Петрову и Никол Вајдишову. Због повреде колена задобијене на Вимблдону није играла у Фед купу за репрезентацију Србије против Словачке у Кошицама. Србија је изгубила резултатом 4:1.

    Ивановићева је 13. августа 2007. године освојила турнир у Лос Анђелесу, победивши у финалу Нађу Петрову 7:6, 6:4.[14]. Неколико дана касније играла је на Роџерс купу у Торонту где је бранила титулу освојену прошле године. Поразила је валификанткиња Јен Ци 6:3, 6:1.[15]
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

Strana 1 od 10 123 ... ZadnjaZadnja

Slične Teme

  1. Citati poznatih licnosti
    By Dj.Vesna in forum Delta Kafic
    Odgovori: 76
    Zadnji Post: 17.09.2018, 07:52

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •  

Prijatelji Sajta: