Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunesWindows Media PlayerReal PlayerQuickTime


Trenutna pesma: Loading ...
Radio Stanica:
Bit rate:
Status servera:

Strana 1 od 2 12 ZadnjaZadnja
Prikaz rezultata 1 do 10 od 19

Tema: Biologija

  1. #1
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Biologija

    Biologija

    Biljni svet


    Smokva

    Smokva je rod od oko 800 vrsta biljaka koje pripadaju porodici Moraceae. Najpoznatija vrsta je obična smokva (Ficus carica). Smokva potiče iz Mesopotamije, u Egiptu se spominje 4.000 godina pre Hrista, a bila je čak i Kleopatrino omiljeno voće. Smatra se da je smokva iz Jugozapadne Azije, preko Turske dospela na Mediteran. Danas se uzgaja u svim toplijim krajevima zemaljske kugle.


    Smokva je relativno nisko listopadno drvo sa jako razgranatom krošnjom. Dostiže visinu od 3 do 10 metara, sa prečnikom stabla do 1,5 metar. U pogledu staništa nije izbirljiva i veoma je otporna na sušu. Listovi su veliki i nepravilno usečeni, veoma interesantnog oblika, tamnozelene boje. Cvetovi smokve zatvoreni su omotačem kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje sočni plod s mnoštvom semenih koštica koji sazreva u leto ili na jesen. Plod je sladak, mesnat, žućkaste ili purpurne boje.


    Za razliku od ostalih vrsta iz ove porodice, jedino se smokva kultivira za proizvodnju voća. U najveće proizvođače smokve spadaju Turska, Egipat, Alžir, Iran i Maroko. Turska proizvodi četvrtinu ukupne svetske produkcije smokve.


    Smokve se jedu sveže, konzervirane ili sušene. Koriste se u prehrambenoj industriji za proizvodnju punjenog keksa i džema.
    Smokve su neizostavne u slatkišima, ali se odlično slažu i u kombinaciji s mesom, ribom i povrćem. Preporuka je da se čuvaju na tamnom i hladnom mestu i da se nikako ne posipaju brašnom jer se na taj način podstiče pojava grinja.


    Smokva spada u takozvane drevne biljke čija je lekovitost poznata čoveku još od samih početaka civilizacije.

    Jedna od osnovnih karakteristika smokve vezana za njenu lekovitost je visok sadržaj magnezijuma. Osim magnezijuma u smokvama ima još i kalijuma, kalcijuma, gvožđa, fosfora, bakra, vitamina B6, vitamina C i betakarotena. Sušene smokve sadrže trostruko više magnezijuma nego obične. Smokva sadrži vrlo nizak sadržaj masnoća i veći sadržaj vlakana nego bilo koje drugo voće i povrće.

    Osnovno delovanje smokve je laksativne prirode, kao što su i šljive, ali se osim toga smokva u narodnoj medicini koristila i za lečenje bradavica (tačnije beli sok smokve), tumora, kašlja, upale grla, čireva itd. Čaj od smokve leči bolesti jetre, grla, disajnih organa, žučnog kamenca.

    Konzumacija smokvi smanjuje umor i poboljšava memoriju. Svakodnevna konzumacija smokvi u kombinaciji s mlekom, dobar je lek protiv anemije. Smokve su odlične i u balansiranju ph vrednosti tela.


    Iako se suvih plodova većina uglavnom seti tokom posta, malo je onih koji znaju da ovo voće sadrži više kalcijuma nego kravlje mleko.
    Šaka suvih plodova otklanja neraspoloženje i nervozu, poboljšava koncentraciju i pamćenje, jer stimuliše rad ćelija i podstiče razmenu materija u mozgu, a istovremeno otklanja i umor.


    Poznati prorok Muhamed je jednom rekao "Ako bih zaželeo rajsko voće, to bi zasigurno bila smokva". Sigurno najpoznatije voće u biblijskoj tradiciji, smokva se spominje i u Kuranu. List smokve simbolizuje požudu i plodnost, a 'odenuli' su ga i Adam i Eva.


    Prema rimskom verovanju pod smokvom su rođeni Romul i Rem. Budisti smokvu smatraju svetim drvetom, jer je pod krošnjom smokvinog drveta, Buda doživeo prosvetljenje.

    Smokva je mediteranskim narodima ono što je jabuka kontinentalcima.


    Ova veoma ukusna i lekovita voćka, poznata vekovima, predstavlja još i simbol života, mira, blagostanja ali i erotičnosti.
    Veruje se da smokve donose sreću i da štite kockare, a koriste se i u ljubavnim napicima, kao i u seksualnoj magiji. Uz pomoć smokve žene navodno mogu začarati svoje ljubavnike.

    Izvor; Zelena Srbija
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  2. #2
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Odg: Biologija



    Jarebika

    Jarebika je listopadna vrsta koja pripada porodici ruža (Rosaceae). Drvo je visine do 15 metara. Ima retku okruglastu krošnju, vitko i tanko deblo. Od prirode je rasprostanjena u Evropi i zapadnoj Aziji. Dostiže starost do 100 godina.

    Listovi su perasti, dugi do 20 centimetara, sa gornje strane tamnozeleni, sa donje svetlijezeleni, u jesen dobijaju crvenkastožutu boju. Cvetovi su beli, neprijatnog mirisa, skupljeni u štitaste (oblika kišobrana) cvasti.Cveta u maju mesecu. Plodovi su okrugli, slični bobicama, mesnati, narandžastocrvene boje, sazrevaju u septembru i ostaju na granama preko zime.

    Sa svojim blistavim belim cvetovima u proleće i retkim perastim lišćem, ta vrsta, jedinstvene lepote, uspeva na gotovo svim staništima. Ipak, tek krajem godine dolazi do izražaja njen najveći potencijal. Kao neobičan prirodni nakit sa grana vise bobičasti plodovi. Oni mogu da posluže kao materijal za dekoraciju ili čak za kulinarske eksperimente.

    Vrsta je otporna prema niskim temperaturama. U senci ne cveta. Ako ima dovoljno sunca, pojavljuje se čak i na nadmorskoj visini od 2000 metara. Bez problema podnosi vetar, mraz i sneg. U severnim predelima Nemačke jarebika se već decenijama tradicionalno koristi kao živa ograda za zaštitu od vetra na otvorenom prostoru.

    Često je gajena kod nas po parkovima i pojedinačno, u grupama i u zajednici sa drugim vrstama. Dekorativna je vrsta zbog veličine, oblika i boje listova, zbog cvetova i crvenih plodova koji se zadržavaju na granama preko zime. Može da se primenjuje i u uličnim drvoredima.

    Drvo jarebike upotrebljavalo se u kotlarstvu i rezbarstvu.

    Jarebikini plodovi su jestivi kada se prerade sirovi su opori i gorki, a uzeti u velikim količinama, mogu delovati otrovno. Pri branju plodova, najbolje je odrezati cele cvasti. Poželjno ih je brati posle prvih mrazeva, kada plodovi sadrže više šećera, do sedam odsto. Nakon prerade, služe za spremanje mešanih marmelada, želea, kompota, kaša, sokova, sirupa, vina i vitaminskih koncentrata. U Nemačkoj se pripremaju mešane marmelade od plodova jarebike, jabuke, kruške, šipka i drugog voća dodavajući do 50 odsto šećera. U slovenskim zemljama priprema se rakija, koja ulazi u sastav nekih vrsta votke. Od plodova se priprema i sirće, osušeni služe kao zamena za ruski čaj.

    U narodnoj medicini smatra se, da povoljno deluju protiv dijabetesa, promuklosti, kašlja, reume, bolesti žuči i za izlučivanje kamenaca. Smanjuju količinu holesterola u krvi, a poseduju i jako antimikrobno dejstvo.

    Dobro prezreli plodovi, u stanju laganog vrenja, služe kao sredstvo za otvaranje, a deluju i na izlučivanje mokraće. Kompot, žele ili sok (sveži ili sterilizovani) deluje povoljno kao sredstvo za grgotanje kod promuklosti.

    Konzumiranje svežeg soka se preporučuje kod bolnog otvrdnuća želuca, kod preopterećenosti creva zbog neuredne stolice. Sveži sok plodova koristan je prirodni lek kod bubrežnih kamenaca kao i kod teškog mokrenja.

    Jarebika, starogermansko drvo zdravlja, u germanskoj mitologiji bila je, kao i koze, posvećena bogu Donaru. U nekim krajevima, gde još drže koze, uobičajeno je i danas bolesne koze hranili lišćem jarebike. Istraživači narodnih običaja smatraju da je to ostavština starih narodnih običaja. Uz grane lešnika mnogo se upotrebljavaju i grane jarebike kao viline rašlje za traženje vodenih žila i izvora.


    Izvor; Zelena Srbija

    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  3. #3
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Odg: Biologija



    Orah

    Orah je biljka iz porodice Juglandaceae. Drvo je visine do 25 metara, sa jajastom do okruglastom krošnjom. Kora je u mladosti glatka, sivkasta, kasnije ispuca i postaje tamnija. Listovi su perasti, dugi 20 do 30 centimetara, aromatičnog mirisa. Muški cvetovi razvijaju se u pazuhu listova, kao obešene rese. Ženski cvetovi razvijaju se pojedinačno, ili u manjim skupinama, na novim izdancima. Plod je orah (koštunica) koji je zreo u septembru, okruglastog je do eliptičnog oblika. Mesnati deo ploda se odvaja od oraha.

    Orah može da doživi starost do 400 godina. Drvo mu je kvalitetno, tvrdo, elastično i trajno i ima raznovrsnu upotrebu ( za izradu nameštaja, trupa kočija, drški pištolja...). Lišće, kora i mesnati deo ploda služe za bojenje tkanina i ima primenu u medicini.

    Gaji se i kao parkovska vrsta zbog dekorativnih svojstava krošnje i listova, zbog brzine porasta, otpornosti na štetne gasove, dim i prašinu u gradskim uslovima.

    Orah se ubraja među najstariju hranu na svetu. Domovina mu je Azija, od Dalekog istoka do Male Azije. Bila je to divlja biljka, kakvih i danas ima u orahovim šumama u podnožju Himalaja. Odatle je, preko Mediterana, osvojio čitav svet. U osmom veku, ostao je zapis, Karlo Veliki naredio je da se sadi kao lekovito bilje i tako je krenuo na sever Evrope i dalje.

    Danas je Kina najveći proizvođač oraha, sa oko 360.000 metričkih tona ploda godišnje. Među najvećim odgajivačima su i SAD, Iran, Turska, Ukrajina i Rumunija.

    Milenijumima je ukrštanjem dobijena 21 vrsta, ali najkvalitetnijim se i dalje smatraju oni stari, indijski, odnosno engleski, i iranski orasi, iz okoline Kaspijskog jezera.

    Plod oraha podseća na ljudski mozak pa su ga u stara vremena smatrali lekom za mozak. Plodovi sadrže velike količine ulja i nezasićenih masnih kiselina. Bogati su i kvalitetnim belančevinama pa mogu u prehrani zameniti mesni obrok. Odlikuju se bogatim sadržajem vitamina i minerala i njihova biološka vrednost je vrlo visoka.

    Čaj od mladog lišća oraha, uz dodatak meda, koristi se za čišćenje, poboljšavanje i jačanje krvi, za jačanje želuca, olakšavanje probave, protiv raznih čireva, kostobolje, skrofuloze, gnojnih rana svih vrsta, kao i za ispiranje i oblaganje upaljenih očiju. Orahom se ljudi već dugo vremena bore protiv znojenja nogu, a koriste ga i za jačanje kose. Poslednja naučna istraživanja su pokazala da orah jeste mastan, ali da je to dobar holesterol, koji smanjuje loš holesterol u krvnim sudovima i snižava šećer u krvi. Time se taj koštunjavi plod svrstao u prvi red spasilaca srca.

    Za najdragoceniji efekat koji orah izaziva smatraju se omega 3 masne kiseline i antioksidansi koje taj plod sadrži. Orah je, kao jak antioksidans, istovremeno i veliki zašitnik zdravlja u borbi protiv raka. Zeleni orasi, u kombinaciji s medom, posebno su poglavlje narodnog lečenja koje priznaje i zvanična medicina. U tom pravcu, kao i u proizvodnji preparata, najdalje su otišli Rusi.

    Poslovica kaže "U kameno doba, dok je čovek jeo žireve, bogovi su jeli orah".

    Zahvaljujući svom ukusu, ima neverovatno široku primenu u slatkim i slanim jelima. Čuveni ruski prirodnjak Mičurin orah je zvao voćkom kombinatom.

    Bez oraha se torte ne mogu zamisliti, kao ni baklave i orasnice. Orah se lepo slaže sa čokoladom, šlagom, kafom, medom, sušenim i ponekim svežim voćem. Od začina ide sa vanilom, rumom, indijskim oraščićem, karanfilićem, s belim lukom.

    Drevna verovanja u afrodizijačku moć oraha zadržali su i savremeni muškarci. Taj mit nije najdirektnije dokazan, ali podizanje čitavog organizma jedenjem oraha svakako dovodi do veće živosti, boljeg zdravlja, i naravno, želje. A ni placebo efekat ne izostaje.

    Orah je opevan u pesmama i u literaturi, a najveću pohvalu izrekao mu je Petar Petrović Njegoš metaforom da je „voćka čudnovata, zube slomi, al’ ga ne polomi“.

    Aleksa Šantić je u svojim stihovima pesme „Pretprazničko veče“ kucanje oraha na prozor - uporedio sa kucanjem uspomena na vrata ljudskog srca...

    Izvor; Zelena Srbija

    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  4. #4
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Odg: Biologija

    Božikovina

    Božikovina je zimzeleni dvodomi (1) žbun ili drvo koje dostiže visinu do pet metara, retko do 10 metara. Raste sporo, ali može doživeti starost i do 300 godina. Pripada familiji Aquifoliaceae. U prirodi raste u srednjoj i zapadnoj Evropi, maloj Aziji i severozapadnoj Africi.

    Krošnja božikovine je piramidalna, prečnika do tri metra. Listovi su kožasti, tamnozeleni, sjajni, valoviti i po obodu bodljikavi. Cvetovi su maleni, skupljeni u cvasti, bledožute boje, razvijeni u pazuhu listova. Cveta u maju i junu. Plod je crvena koštunica poput bobice, veličine je graška. Sazreva u novembru i na granama ostaje do proleća.

    Božikovina dobro podnosi gradske uslove sredine kao i orezivanje. Uspeva na sunčanim, polusenovitim i senovitim staništima, ali je treba zaštititi od hladnih vetrova zimi.

    Pripada grupi biljaka koje više ili manje štite od buke. Listovi božikovine zasađene kao npr. živa ograda, imaju sposobnost da ublažuju zvukove.

    Zbog svojih dekorativnih osobina veoma je cenjena u hortikulturi i cvećarstu. Često se sadi u parkovima i vrtovima, a upotrebljava se i za žive ograde. Osim u vrtu, božikovina se može posaditi i u žardinjeru i tako zasađena može ukrašavati terasu ili balkon.

    Grančica božikovine još se u doba starih Rimljana upotrebljavala kao simbol zaštite od munje, uroka i čarolije. Čudesna moć koja se pripisivala grančici božikovine prenešena je i u hrišćanstvo. Svetli cvet božikovine postao je simbol rođenja Isusa, crveni plodovi njegova krv, a bodljikavo lišće simbolizuje krunu od trnja.

    U narodu je ostalo mišljenje da biljke koje daju zimi plod imaju jaku moć u zaštiti čoveka, jer i one samo prkose prirodi. U vreme zime kad sve miruje, one se rađaju.

    Božikovina je jedna od biljaka koje tradicionalno obeležavaju Božić. Motivi grančica tamnozelenih listova s crvenim bobicama nalaze se kao božićni simbol na ubrusima, ukrasnim papirima, stolnjacima, svećnjacima...

    Zbog prelepog izgleda, često se koristi i u novogodišnjim dekoracijama. Zbog toga je božikovina u mnogim zemljama zaštićena vrsta.

    LEKOVITA SVOJSTVA

    Listovi ove biljke sadrže glikozid ilicin, triterpenoid, treslovinu, a kora tanin i lepljive supstance, žutu boju, pektin. Njome se leče bolesti poput artritisa i drugih reumatskih oboljenja, giht, groznica i malarija, bolesti jetre (žutica), bolesti krvi (malokrvnost), bolesti disajnih organa (bronhitis i katar), bolesti probavnog trakta , krvarenja, tegobe sa mokrenjem.
    Sok iz listova dobija se tako što se sveže ubrani listovi samelju i iz njih se iscedi sok koji se najviše koristi u lečenju bolesti jetre. Koren se koristi za izlučivanje mokraće, izazivanje pojačanog znojenja i kod povišene telesne temperature. Tinktura se koristi uz čaj u lečenju artritisa, reumatskih oboljenja, tegoba sa želucem.

    Izvor; Zelena Srbija
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  5. #5
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Odg: Biologija

    BELI LUK [allium sativum]


    narodni naziv:
    češnjak,češan, češan luk, češanj, luk cešnjak

    engleski naziv: GARLIC

    Opis biljke:
    Beli luk je jednogodišnja zeljasta biljka sa okruglom stabljikom visine do 1 metra. Pri dnu stabljike nalazi se, uglavnom, 5 dugačkih, zašiljenih, zelenih listova. Cvat u obliku glavice je obavijena dugačkim, zašiIjenim, belim cvetnim omotačem. Glavica se sastoji od 25 do 30 jajastih lukovičastih pupoljaka, izmedju kojih se nalaze samo male količine belih cvetova, koji su gotovo uvek jalovi.

    Stanište:
    Uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na većim površinama.

    Lekoviti deo biljke:
    Za lek se koristi lukovica.

    Lekovito delovanje:
    Kao lek beli luk ima višestruko upotrebnu vrednost. Svojim lekovitim materijama poboljšava protok krvi, čime povećava aktivnost probavnih organa. Sok od belog luka pospešuje rad jetre I žuči. Sok od belog luka nije samo preventivno sredstvo, nego i lek za infekcijska oboljenja creva. Lekovite materije belog luka u samom početku imaju izrazitu snagu dezinfekcije i sposobnost da spreče, odnosno suzbiju razvoj bakterija koje omogućuju truljenje u crevima.Takodje poboljšava rad srca. Beli luk se koristi sa uspehom u lečenju svih bolesti organa za disanje, posebno kod bronhitisa sa žilavom sluzi, i kod astme, a osim toga jedan je od najjednostavnijih lekova kod suzbijanja tuberkuloze.
    izvor:herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  6. #6
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Odg: Biologija

    ARNIKA [arnica montana]


    narodni naziv:
    brdjanka, veprovac, vučji zub

    engleski naziv: ARNICA

    Opis biljke:
    Arnika je dugotrajna, aromatična biljka visine do 60 cm. Stablo je uspravno i malo razgranato sa jednom cvetnom glavicom. Listovi su sitni, nasuprotni i malo nazubljeni, a pri dnu stabla složeni u rozetu. Cvetovi su žuti ili narandzasto crveni.

    Stanište:
    Raste na suvim livadama, obroncima i brdima.

    Lekoviti deo biljke:
    Za lek se koristi cvet, koren, odnosno podanak i listovi. Cvet se skuplja u vreme cvetanja, a korenje u proleće.

    Lekovito delovanje:
    Amika se pre svega, koristi se u lečenju rana, pri čemu ublažava bolove i pospešuje njihovo zarastanje. U tu svrhu priprema se tinktura od moravke koja se pomeša sa vodom. Korisna je, takodje, u lečenju grla i sa drugim travama u lečenju upale pluća, tifusa, slabosti srca, za bolju cirkulaciju krvi i izlučivanje znoja i mokrace.
    izvor;herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  7. #7
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Odg: Biologija

    ANDJELIKA [angelica silvestris]


    narodni naziv:
    angelika, andjeoski koren, andjeosko drvo, kravojac, divlja pirevina, siriš, šiviz

    engleski naziv: ANGELICA

    Opis biljke:
    Andjelika je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Prilično je nalik kimu i anišu. Dostiže visinu do 2 m. Stabljika je okrugla, uzdužno brazdasta, šuplja i plavičaste boje. Grana se samo na gornjim delovima. Listovi su veliki, dvostruko i trostruko razdeljeni i na krajevima nazubljeni. Cvet je štitac sa zelenim i žuto belim cvetićima. Ogranci štica imaju kratke, čekinjaste zaštitne listiće. Koren je smedje ili crveno smedje boje. Miris korena je jako aromatičan i prijatan, a ukus sladunjav, posle oštar i gorak.U nekim delovima naše zemlje raste srodna vrsta Angelica archangelica L. I jedna i druga su lekovite osim što se A. Archangelica od A. Silvestris razlikuje po izrazitoj aromatičnosti i skoro kuglastim, 20 do 40 raširenim štitovima. Naraste u visinu 2-3 m, a donji listovi su joj 60-90 cm dugački. Podanak je u A. silvestris puzav, dug oko 1 m, sa mnogo žila. Aromatični, oštar ukus daje korenu eterično ulje, kiseline valerijane i angelike, i jabučnu kiselinu. Miris i ukus angelice slični su mošusu ili vanili.

    Stanište:
    Rasprostranjena je na planinskom području, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara.

    Lekoviti deo biljke:
    Cela biljka.

    Lekovito delovanje:
    Čaj od listova andjelike greje želudac, čisti krv i mokraćni mehur. U mešavini sa drugim biljkama izlučuje otrovne i pokvarene sokove iz krvi, želuca i črieva, takodje otklanja bolove u stomaku, nadimanje, dizenteriju, grčeve i otvorene i zatvorene šuljeve (hemeroide), sluz u prsima, bolesti grla, a isto tako, veoma je koristan u lečenju kožnih bolesti i osipa. Dobro deluje na želudac jer pospešuje izlučivanje sokova za varenje i ostale funkcije. Angelika prvenstveno povećava apetit, pa zbod toga ulazi u sastav mnogih čajeva za želudac. Ekstrakt sirove biljke deluje izvrsno kod slabog varenja. Kapi angelike sa medom pomažu kod začepljenosti bronhija i protiv hroničnog bronhitisa. Andjelika je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koja do danas nije izgubila na vrednosti. Kao čaj se koristi korenje, ali ga ne treba dugo kuvati da ne bi isparila eterična ulja. Za spoljnu upotrebu koristi se alkoholni ekstrakt andjelike kod ishijasa, bolnih nerava, i kao preparat za masiranje.
    izvor:herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  8. #8
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Odg: Biologija

    BAGREM [Robinia pseudoacacia]


    narodni naziv:
    akacija, akac, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cveće, bela bagrena, bela drača, bela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kratjegac, krunčica, morska drača, nerod, robinija, signojka, stambolska drača, hacija

    Opis biljke:
    Bagrem - akacija je stablo koje naraste do 25 m visine. Cveta u maju. Beli mirišljavi cvetovi koji rastu u grozdovima izlučuju puno nektara. Plod bagrema je pljosnata do 11 cm duga mahuna sa 4 do 10 semenki oblika pasulja. U svežim mahunama i u semenkama ima mnogo belančevina, ugkjenih hidrata i masnoće. Mahune se mogu sušenjem konzervirati i upotrebljavati kao povrće. Kuvano semenje bagrema može da zameni pasulj, a prženo da posluži kao zamena za kafu.

    Stanište:
    Bagrem je poreklom iz Kanade, u a Evropu je prenesen početkom 17 veka. Raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozračnim šumama.

    Lekoviti deo biljke:
    Za lek se koristi cvet. Bagremova kora je otrovna, zbog čega je ne treba koristiti kao lek. U narodu se upotrebljava cvet, redje list . Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list još dok je mlad.

    Lekovito delovanje:
    Cvet se upotrebljava u obliku čaja za lakše iskašljavanje i protiv nazeba. List izaziva jače lučenje žuči. Narodna medicina preporučuje i čaj od osušenih cvetova, koji je ukusan i deluje lekovito kod prehlade i kašlja.
    izvor:herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  9. #9
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Odg: Biologija

    BOKVICA MUŠKA [plantago lanceolata]

    narodni naziv:
    konjska rebra, mala bokvica, končula, žilovlak

    engleski naziv: Long-leaved Plantain

    Opis biljke:
    Muška bokvica je trajna biljka sa prizemnim, uskim, golim i žilavim listovima. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih žila. Cvetna stapka je uspravna i bez listova, a završava zeleno smedjim cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac.

    Stanište:
    Raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na livadama, svetlim prozračnim šumama.

    Lekoviti deo biljke:
    Za lek se skupljaju koren, listovi pre cvetanja, a seme nakon sazrevanja.

    Lekovito delovanje:
    U medicini se više ceni muška bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae ). Muška bokvica sadrži mnoge lekovite materije koje joj daju moć u lečenju svih oboljenja organa za disanje. Izvrstan je prirodni lek kod astme, upale plućnih bronhija, kašlja, hripavca, čak i kod tuberkuloze pluća. Za lek se najviše koristi list od širokolisnih vrsta za rane i obloge. Čaj od listova bokvice treba piti što je moguće topliji. Sveže zgnječeno lišće služi kao obloga koja se stavlja na mesto uboda insekta ili ujeda zmije, takodje se stavljaju obloge kod vrućih otoka i rana koje teško zarastaju.
    izvor:herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  10. #10
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Odg: Biologija

    BOROVNICA [vaccinium myrtillus]

    narodni naziv:
    borovinka, borovnjača, brusnica, crna borovnica

    engleski naziv: BILLBERRY

    Opis biljke:
    Borovnica je mali grm sa čvorastim stabljikama, visine 20 do 30 cm i puzavim korenom. Mladi listovi su jajastog oblika sa kratkom peteljkom i na rubu sitno nazubljeni. Cvetovi se nalaze u pazuhu lista, imaju oblik zvončića a boja im je svetlo roza. Plod je sočna modra bobica veličine graška.

    Stanište:
    Borovnica u velikom broju pokriva tlo crnogoričnih i belogoričnih šuma.

    Lekoviti deo biljke:
    Listovi se beru pre sazrevanja plodova i suše se na suvom i vetrovitom mestu. Plodovi se beru Ieti nakon sazrevanja, a suše se na suncu.

    Lekovito delovanje:
    Listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokraćne kiseline, za lečenje kod povraćanja, proliva, grčeva u želudcu, kašlja i šećerne bolesti. Bobice se upotrebljavaju u lečenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita. Listovi predstavljaju važan narodni lek protiv šećerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni inzulin. Listovi su delotvorni jedino ako ih uberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga listovi nemaju lekovita svojstva. Čaj o listova ne sme se piti bez nadzora. Listove sušimo u tankim slojevima u hladu ili u pećnici na 40 stepeni C. Listovi preliveni vrelom vodom ublažavaju upalu mokraćnog mehura i mokraćnih kanala.

    Bobice jedemo sveže, osušene i umočene u rakiju. Sušimo ih na 45 stepeni C. Od njih pravimo i ekstrakt sa rakijom, cedimo sok ili pravimo marmeladu. Sok je najbolji za ispiranje, a marmelada rashladuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Najdelotvorniji je sirov sok. Suve bobice zaustavljaju proliv, naročito kod male dece. Borovnice uticu na vid i čuvaju očnu mrežnjaču. Osušene bobice zaustavljaju krvarenje hemeroida. Sok leči želudačni i crevni katar, pomaže kod smetnji varenja i nedostatka apetita.
    izvor: herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

Strana 1 od 2 12 ZadnjaZadnja

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •  

Prijatelji Sajta: