Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunesWindows Media PlayerReal PlayerQuickTime


Trenutna pesma: Loading ...
Radio Stanica:
Bit rate:
Status servera:

Strana 2 od 2 PrvaPrva 12
Prikaz rezultata 11 do 19 od 19

Tema: Biologija

  1. #11
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,454
    Thanked: 644

    Odg: Biologija

    BRŠLJAN [hedera helix]


    narodni naziv:
    brštan, brštika, bršljika

    engleski naziv: IVY

    Opis biljke:
    Bršljan je do 20 m duga biljka sa trajno zelenim listovima i mnogobrojnim korenjem po stabljici kojim se pričvršćuje za drugo drveće i kamenje. Listovi su glatki. Gornji listovi su po obodu celi, dok su donji listovi razdeljeni u tri do pet dela. Cvetovi su sitni, spolja mrke, a iznutra zelene boje, skupljeni u poluloptasti štit. Bršljan je otrovna drvenasta penjačica. Kora bršljana je pepeljasto siva. Javlja se na vlažnim i humusnim zemljištima, ali dobro podnosi kamenita i krečnjačka tla, takodje voli vlažan vazduh.

    Stanište:
    Bršljan raste po stenama, ruševinama i šumama. U gradovima se uglavnom uzgaja kao ukras na zidovima.

    Lekoviti deo biljke:
    Za lek se upotrebljavaju listovi i plodovi.

    Lekovito delovanje:
    Bršljanov list već u malim količinama deluje na krvne sudove i srce. Koristi se za lečenje bolesti slezine, polipa u nosu, bolesti očiju, mekih kostiju, kamena i peska u bubrezima, upale mokraćne bešike i belog pranja kod žena. Koristi se, zatim, u lečenju kožnih bolesti, rana i skrofulozne dece (koju je potrebno kupati u uvarku od bršljanova lista). Bršljanov plod potrebno je oprezno koristiti. Mešanjem sa preslicom i nanom koristi se u lečenju nekih unutrašnjih bolesti. Ušmrknut bršljanov sok leči od nosnih polipa.
    Čaj od bršljana se koristi protiv peruti tako sto se kosa svako večeispira čajem (ova terapija ne sme trajati više od 14 dana), čaj se takodje koristi za čišćenje tela od otrovnih pesticida I štetnog radioaktivnog zračenja. Nije preporučljivo uzeti više od dve kasike usitnjenog lista brsljana na litru vode. Bobice bršljana ne ostavljajte na dohvat male djece i nemojte ih koristiti za pravljenje čaja.
    izvor: herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  2. #12
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,454
    Thanked: 644

    Odg: Biologija

    BRUSNICA [Vaccinium vitis idaea, Vaccinium macrocarpa]


    engleski naziv: CRANBERRY

    Opis biljke:
    Brusnice spadaju u bobičasto voće koje, kao i borovnice, poticu iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujući većoj količini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus. Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedeoci Amerike kao lek za mnoga stanja, izmedju ostalog i za upalu mokraćnih puteva.
    U poslednje vreme, veoma je popularan sok od brusnica. Osim toga, ovaj se dragoceni plod može koristiti u svežem obliku, može se čuvati smrzavanjem ili sušenjem, a sa njim se mogu pripremati i različite sosovi i ukusna jela. Brusnice su, nutricionistički gledano, posebni plodovi bogati različitim zaštitnim materijama, uz klasične vitamine i minerale i druge hranjljive sastojke (vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna). U njima su okriveni brojni bioflavonoidi (npr. quercetin) koji imaju snažno antioksidativno delovanje, čime smanjuju rizik oboljevanja od različitih karcinoma (posebno se spominju rak dojke i rak debelog creva). U laboratorijskim eksperimentima na životinjama, brusnice su svojim bioflavonoidima ne samo sprečavale rast ćelija raka, već i njihovo metastaziranje. Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji odredjenih faktora koji podstiču nastanak kardiovaskularne bolesti. Hipuricna kiselina, koja se takodje nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, već i antifungalna (protiv gljivica) svojstva. Antocianini i proantocianidi iz brusnica, osim antikancerogenog delovanja, pomažu i pri obnovi ćelija koje su odgovorne za vid. Brusnice uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabetičare.
    Najvažnija stanja kod kojih se preporučuje svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jeste u svakom slučaju upala mokraćnih puteva, budući da flavonoidi iz brusnica imaju posebno antibakterijsko delovanje baš u tom delu tela, zahvaljujući posebnim receptorima kojima se one vežu. Istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, koji je u najvećem slučaju uzročnik čira na želudcu. Osim toga, brusnice uništavaju i bakterije koje su naseljene u ustima i koje inače vremenom dovode do raznih bolesti zuba i desni.
    izvor: herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  3. #13
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,454
    Thanked: 644

    Odg: Biologija

    ŽUTI NOĆURAK [Oenothera biennis]

    Opis biljke:
    Žuti nocurak (Oenothera biennis) je stigao iz južne Amerike na sever, na istočnu obalu Kanade. Bio je popularan već medju Indijancima, izmedju ostalog, u lečenju kožnih bolesti i lečenju rana, a koristio se kod astme, prehlada i gripa. U 17. veku dospeo je u Englesku. U ulju žutog noćurka nalaze se dve važne nezasićene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, koju organizam ne proizvodi, već ju je potrebno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.

    Ulje dobijeno od žutog noćurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini gama linolenska kiselina, pa se ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa, neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprečava i njihov nastanak.

    Primena ulja žutog noćurka u velikoj meri sprečava neugodne simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje žutog noćurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol sprečava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholičara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije.
    izvor:herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  4. #14
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,454
    Thanked: 644

    Odg: Biologija

    ŽALFIJA [salvia officinalis]

    narodni naziv:
    kuš, lekovita slavulja, krstašica, žalfija, kadulja

    engleski naziv: Sage

    Opis biljke:
    Žalfija je višegodišnja polugrmovita biljka visine 30 do 60 cm. Ima jak koren i drvenastu stabljiku. Donji delovi stabljike su drvenasti a gornji zeljasti. Stabljika je uspravna i četvorouglasta. Listovi su uski, eliptični, sitno naborani sa dugačkom peteljkom. Veliki tamno ljubičasti cvetovi skupljeni su u cvatove poput klasa koji su sastavljeni od pršljenova. Cvet je dvousnat, a caška i venčić imaju žlezdaste dlake.

    Stanište:
    Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

    Lekoviti deo biljke:
    Za lek se pre cvetanja skupljaju listovi i mlade grančice.

    Lekovito delovanje:
    Žalfija leči promuklost, čisti krv i jača nerve, greje želudac, otklanja gasove, pomaže kod svake vrste prehlade, katara i influence. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporučuje kod svih zapaljenja, od zapaljenja ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.Žalfija je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga dovede na pravu meru(kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja pluća žalfija taj problem rešava za par dana). Vrlo je stimulativna i podiže tonus. Takodje leči i obolele od reumatizma. Ako uberete sveže listove žalfije i protrljate njima predeo oko zuba, desni, učinićete ih zdravijim i čvršcim.
    izvor:herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  5. #15
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,454
    Thanked: 644

    Odg: Biologija

    ZLATICA SA KAMENA [ceterach officinarum]


    narodni naziv:
    tlatinjak

    engleski naziv: STONE FEM

    Opis biljke:
    Zlatica sa kamena je trajna biljka koja rate na kamenu, odakle je dobila ime. Prilegla stabljika dostiže dužinu do 15 cm. Listovi su odozgo zeleni, a odozdo belo sivi ili smedji. Listovi su duguljasti i na krajevima zaobljeni. Stabljike su, u stvari izdanci, sa listovima koji izbijaju iz korena.

    Stanište:
    Raste po zidovima i izmedju pločastog kamenja.

    Lekoviti deo biljke:
    Za lek se bere stabljika bez korenja, tj. nadzemni deo biljke.U proleće ilil jesen se skuplja koren, a cela biljka za vreme cvetanja.

    Lekovito delovanje:
    Zlatinjak pospešuje izlučivanje mokraće i znojenje, čisti krv i pomaže u lečenju nervnih bolesti. Za spoljnu upotrebu koristi se za pripremanje obloga i melema za razne bolesti. Za lečenje reumatckih bolesti preporučuje se pripremanje kupke od zlatice sa kamena.
    izvor: herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  6. #16
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,454
    Thanked: 644

    Odg: Biologija

    VRANILOVKA - ORIGANO [Origanum vulgare]


    narodni naziv:
    mravinac, mirišijavac, crnovr, crnovrška, džodžan, dušica, babina dubcica, bolmet, bolja dušica, vrigan, gorka meta, gocman, dobra misel, dobra misu, dobrovoljka, zabrta, zavrta, ksaberta, mažuran, majoran, mravinjac, mravic, mravlinjak, origanj, rigan, rohogan, sovr, sovro, sušica, tosta, crljena meta, crljena metvica, crnovrh

    engleski naziv: MARJORAM

    Opis biljke:
    Vranilovka je dugovečna zeljasta biljka suncanih i suvih krajeva. Ima uspravne čvrste drške, visoke oko pola metra, crvene boje i obrasle krupnim listovima. Cveta od jula do oktobra. Cvetovi su na vrhu stabljika udruženi u kompaktne okruglaste cvasti, prijatnog mirisa i lepog izgleda. Ukus je opor i gorak. Spada u grupu aromatičnih oporih, gorkih neotrovnih droga koje se kod nas mnogo cene. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejstvo vranilovke je vrlo blisko i slično majčinoj dušici pa se na isti način može upotrebiti. Isto tako se bere, suši, čuva i pakuje.

    Stanište:
    Svuda.

    Lekoviti deo biljke:
    Seku se vrhovi grančica dužine oko 20 cm za vreme cvetanja.

    Lekovito delovanje:
    Omiljena je u narodu kao čaj i lek za jačanje, za lecenje bolesti organa za varenje (naročito proliva) i disanje, a spolja se upotrebljava protiv raznih zapaljenja kože i sluznica. Etarsko ulje od vranilovke sadrži oko 50% timola, zbog čega ima veoma izražena antibakterijska svojstva. Na taj način se može i objasniti vekovna upotreba i ogromno poverenje u lekovitu moć ove biljke u nekim našim krajevima.
    izvor: herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  7. #17
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,454
    Thanked: 644

    Odg: Biologija

    VIDAC [euphrasia officinalis]


    narodni naziv:
    dragočka, dragonka, radoka, vidica, vidova trava,očanica

    engleski naziv: EYEBRIGHT

    Opis biljke:
    Vidac je jednogodišnja biljka visine 10 do 15 cm. U gornjem delu je razgranata i pokrivena mekanim dlačicama. Listovi su nasuprotni, jajastog oblika i na vrhu oštro nazubljeni. Cvetovi se pojavljuju u pazušcima gornjih listova, a boja im je bela ili bledo ljubičasta. Po cevastim cvetovima nalaze se male žute mrlje.

    Stanište:
    Raste na suvim livadama, šumskim čistinama i neplodnim zemljištima.

    Lekoviti deo biljke:
    Za lek sakuplja se citava biljka, bez korena .

    Lekovito delovanje:
    Ova biljka se najviše koristi se u lečenju očiju, i to kod upale očne spojnice, slabosti očiju zbog premorenosti od čitanja ili pisanja, upale rubova kapaka, upale šarenice, glaukoma, čira na rožniači, upale suzne žlezde i sl. Vidac se preporučuje i kod bolesti disajnih organa, kao što su kijavica, grip, bronhitis, probavne smetnje, i kod želucanih i crevnih bolova.
    izvor: herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  8. #18
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,454
    Thanked: 644

    Odg: Biologija

    ZELENI ČAJ [Camellia sinensis]


    narodni naziv:
    kineski, ruski,indijski

    engleski naziv: GREEN TEA

    Opis biljke:
    Zeleni čaj je osušeno lišće čajne biljke Camellia smensis. To je biljka sitnih listića i visine kao žbun. Lišće mu je naizmenično, eliptično, na rubovima nazubljeno. Nema mirisa. Cvetovi su beli i mirišu.

    Stanište:
    Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i južnim padinama Kavkaza. Za svoje stanište odabrao je najljepše pejsaže i to uz izvore pitke vode u dobro sunčanim ravnicama koje obiluju kišama. Gaji se na plantažama gde se grm seče do visine jednog metra radi većeg broja izdanaka i lakšeg branja lišća. Najbolje vrste beru se u martu(pre prolećnih kiša), kada su listovi još sasvim mali. Suši se u velikim posudama ispod kojih gori vatra i sve vreme meša vrlo osetljivim dlanovima znalaca koji znaju kad je čaj osušen i kad ga treba skloniti sa vatre. Sušenje je važno da bi se iz listova uklonola voda. Važnije od vrste posude (najveći čajnik na svetu ima zapreminu devedeset litara) su vrsta vatre i način pripreme. Od načina prerade zavisi da li će se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni caj. Crni čaj se specijalnim postupkom obradjuje i pri tom fermentira pri čemu i dobija crnu boju. Zeleni čaj se obradjuje, ali se fermentacija ne sprovodi. Vrsta biljke utiče na kvalitet čaja. Medjutim, veština prerade, način pakovanja i čuvanja presudni su za kvalitet. Čaj se pre svega koristi za uživanje, koje se razvilo istovremeno sa razvojem industrijske proizvodnje šećera.

    Lekoviti deo biljke:
    Listovi i cvet.

    Lekovito delovanje:
    Ispitivanja su pokazala da se korišćenjem zelenog čaja mogu sprečiti maligna oboljenja prostate. Zeleni čaj snižava holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska i blagotvorno deluje na srce i krvne sudove. Miris tog napitka nežne zelene boje i kiselkastog ukusa podstiče pozitivne misli, krepi celo telo, umiruje, opušta i pročišćava organizam. Ispitivanjem ekstrakta polifenola dobijenih iz listova biljke zelenog čaja pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze. Zeleni listovi čaja bogati su i fluorinom koji sprečava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj duplji. Čaj sadrži i minerale važne za čovekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvoždja i mangana. Sadrži malo teofilina i teobromina. Poznat je kao diuretik, pomaže protiv celulita jer ograničava apsorpciju masnoće i podstiče površinsku cirkulaciju. Ekstrakt čaja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina i za lečenje akni. Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni čaj nema smrtnosti od raka želuca i pluća.
    izvor:herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  9. #19
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,454
    Thanked: 644

    Odg: Biologija

    TROSKOT [polygonum aviculare]


    narodni naziv:
    dvomik, dusomaca, kokošica, krupnik, ptičja trava, uglasti solomonov pečat, oputina

    engleski naziv: Knot grass

    Opis biljke:
    Oputina je jednogodisnja biljka. To je niska biljka visine os 30 do 60 cm i veoma često se pojavljuje kao korov. Ima dva reda malih, najviše modro zelenih listića koji imaju crvene pruge, i male bele palistice (koprica, ochrea). U pazuhu listova nalaze se cvetovi bele ili belo roze boje.

    Stanište:
    Raste kao korov u vrtovima, u dvoristima, na putevima, ledinama, oranicama i, na zapuštenim mestima.

    Lekoviti deo biljke:
    U proleće i leto skupljaju se listovi i mladi pupoljci stabljike.

    Lekovito delovanje:
    Oputina se uspesno koristi u lečenju plućnih bolesti, karnena, teskoća u radu bubrega, gihta (uloga), reumatizma, proliva, krvarenja creva, zutice i rana. Poboljšava krvnu sliku. Isto tako, preporučuje se u lečenju čireva na zelucu. Pomesana sa drugim lekovitim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih bolesti.
    izvor: herbateka.com
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

Strana 2 od 2 PrvaPrva 12

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •  

Prijatelji Sajta: