Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunesWindows Media PlayerReal PlayerQuickTime


Trenutna pesma: Loading ...
Radio Stanica:
Bit rate:
Status servera:

Strana 1 od 6 123 ... ZadnjaZadnja
Prikaz rezultata 1 do 10 od 59

Tema: Religija

  1. #1
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,305
    Thanked: 590

    Religija

    Religija

    Prorocanstvo blazenopocivseg starca Gavrila Bosnjanskog


    СТАРАЦ ГАВРИЛО: ТЕШКИ ДАНИ ЗА СРБИЈУ

    Србију ће распарчати, на делове, отцепиће и Војводину и Косово, и Санџак, и Црна Гора ће делом Албанија бити. Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће се посебно, свака отцепљена јединица имаће своје центре за све. Спас је у општем покајању и повратку Срба Богу. После великог светског сукоба Срби ће уз помоћ Русије вратити Косово. Ни један Албанац на тлу Косова неће остати.

    Монахиња Макрина (Мајсторовић), као и још неки верници, били су сведоци испуњавања пророчких речи старца Гаврила. Због тога би упозорења старца Гаврила требало схватити озбиљно, као сигнал за покајање народа, које је, као што сведочи духовна и црквена историја, умилостивило Господа да не попусти искушења и страдања на свој верујући народ. Старац је рекао да ће, ако не дође до покајања, „Србију распарчати, на делове, отцепиће и Војводину и Косово, и Санџак, и Црна Гора ће делом Албанија бити, њима ће бити дана, даће се њеном народу, Албанцима, Шиптарима, на коришћење, наши неће тамо смети ни живети. И тамо ће наше светиње рушити. А свет ће их подржавати, исти они који су нас и бомбардовали.“

    Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће се посебно, свака отцепљена јединица имаће своје центре за све.

    Бог је, од давнина, као што сведочи Стари завет, слао своје пророке и духовне људе да пренесу одређене поруке народу, да их подуче, упозоре... Правослaвна црква слави у чува успомену на Пророке који су најавили долазак Спаситеља, Сина Божијег, Господа Исуса Христа. И после тога, у последњих две хиљаде година, Бог је преко великих духовника упозоравао народе. Једног од таквих духовника, праведника и молитвеника за цео пали род људски, наш народ имао је у монаху Гаврилу. Још као млад припадао је Богомољачком покрету. После Другог светског рата дошло је тешко време за Цркву. И припадници Богомољачког покрета били су на мети нове комунистичке власти. Витомира, како је било световно име старца Гаврила, ухапсили су под оптужбом да је народни непријатељ и непријатељ социјалистичког поретка. На њега су вршили притисак да више јавно не говори да Бог постоји, да га престане хвалити, да се учлани у партију, да не слави славу. Он се није хтео одрећи Господа и своје вере, па су га иследници тукли тако да му је крв текла из уста, носа и ушију.
    После једног од страшних батинања, бацили су га у подрум пун воде; била је зима, вода ледена, он сав крвав и изубијан. Од ударца му је пукла бубна опна (од тада на једно уво уопште није чуо, а на другом му је слух био оштећен ). Удбаши су јавили његовој фамилији да је умро и да дођу по његово тело. Такве батине и ноћ у леденој води нико није могао да преживи. По изласку из затвора, постао је црквењак у Јагодинској цркви, да би у манастир пошао кад је већ био превалио педесету. Монаха Гаврила ништа светско није интересовало. Није читао новине, нити гледао телевизију. Живео је скромно у сиромаштву. Манастир Светога Луке у Бошњанима почео се градити мало пре него што је он дошао к њему. Од јаких киша вода је улазила у тада још помоћни конак, односно бараку. То није сметало оцу Гаврилу да се духовно подвизава. Имао је јако изоштрен ум, знао је све тајне овог света.
    Монахиња Макрина (Мајсторовић), која је живела заједно са старцем Гаврилом у манастиру Бошњањи, почетком деведесетих година била је сведок испуњења старчевих пророчанстава. Она је, што је много важније, записала пророчанства старца Гаврила.

    „Дошла сам у манастир по Божијем промислу, баш када је отац Гаврило замонашен. Он је данас замонашен, а други дан сам ја дошла као искушеница у манастир Стубал код Краљева 1987. године. Нисам тада ни била свесна, с обзиром да сам позив одабрала по указу мојих духовника и по указу Божијем, шта ми даље предстоји и шта ћу све дознати преко старца Гаврила, који је имао тако велико духовно и животно искуство. Тако се по Божијем промислу догодило да старац, упркос тешким страдањима, остане у животу, да нам пренесе знања и откровења за будућност Србије, покаже који нам је пут исправан и одакле нас чека светло“, каже она.

    „Уобичајено је било да када дођемо из рада, прочитамо вечерњу молитву и онда уђемо у собу код оца, да га пре спавања обиђемо, да се договоримо за наредни дан, да нам да упутства, да се оцу пожалимо ако је нешто било лоше, или да га питамо да ли му нешто треба. Увек смо задњи опроштај, кад полазимо у собу, узимали из очеве собе. Мајка и ја смо спавале у соби преко пута да бисмо могле ноћу оца да обиђемо, да му не испадне жар и тако... Тако смо једном ушле у његову собу без неког посебног разлога, да га обиђемо, да видимо да му није случајно спала постељина, да му наместимо. Отац је пришао прозору и чудесно је погледао. Тада још није било ни бомбардовање, ни рат на Косову. Погледао је кроз прозор и погледао је ка небу и казао: ’Јој, ћерко, види месец крвав, ћерко, небо се отворило, црвени барјаци са неба крећу на Косово. Крвави барјаци, ћерко, поново ће рат, поново ће рат за Косово да се бије... Муслимани се удружили’, каже он, ’и на православље ударили, доћи ће да завлада тај њин полумесец.’ Каже, ’Ћерко моја, мисле да згазе православље, кад се буду осмелили, Бог им неће дати, а видим’, каже, ’католици са њима шурују заверу против Срба.’
    А онда је рекао: ’Видим, ћерко, да они доносе одлуку да нам земљу распарчају и да нам Косово узму. Морају се склонити светиње из наших цркава, тако су и наше мудре владике Чарнојевићи радили, светиње су носили са места на место, да не бих њих агарјани подузели.’ Каже: ’Видим куће на Косову горе, видим народ бежи, падају и убијају и Албанце и Србе. Видим, ћерко, наше крстове руше на цркви.’ А ја велим: ’Како, оче, руше, ко ће се на цркву попети, висока је, ако падне?’ Каже он: ’Видим, ћерко, попео се на цркву и крст руши.’ Касније, када је 2004. године био погром, сетила сам се тога. И тада ми је још рекао: ’Јој, рат се и невоља ближи, велика мука и несрећа, али не вреди’.Тако прича мати Макрина, и додаје:
    „Старац Гаврило је рекао да не идемо путем којим иду наши непријатељи. Тај пут је пропаст, немојте ићи тим путем као они, то је црна река... Наши не могу Косово одбранити. Они ће га узети за привремено. Монахиња Гаврила прича да су једне вечери, неколико седмица после тих старчевих речи, дошли мештани из оближњег села и рекли да је почело бомбардовање Србије.“

    Монахиња Макрина је речи старца Гаврила записивала и сабрала у корице књиге „Монах старац Гаврило − пророк последњих времена“. И други верници су били сведоци старчевих пророштава.
    Старац Гаврило је позивао српски народ на пост, молитву, покајање, иначе ће се у супротном због многих грехова у народу, свештенству и владара излити гнев Божији:
    „Тада ће Србију распарчати, на делове. Отцепиће и Војводину и Косово, и Санџак, и Црна Гора ће делом Албанија бити, њима ће бити дана, даће се њеном народу, Албанцима, Шиптарима, на коришћење, наши неће тамо смети ни живети. И тамо ће наше светиње рушити. А свет ће их подржавати, исти они који су нас и бомбардовали. Узеће нам Војводину, продаваће равнице, тада кад више Београд не буде престоница, онда ће свак за себе посебно живети, свака посебно. Тада ће се све туђини питати, они су то и замислили, али народ ће се побунити. Тада ће у земљи бити глади, муке, болести ће неке харати, умираће народ таквом брзином да неће стићи свештеници да га сахрањују. Људи ће се разредити, у селима поготову. Имаће да пешаче један до другог, да се нађу и испричају. И воде здраве за пиће неће имати, само у планинама и брдима. Биће се људи на изворима да на ред за воду дођу. Из градова ће људи бежати, и то у колонама, неће имати од чега живети, посла неће бити, фабрике неће радити, а дугове држави неће имати од чега намирити. Неће људи ни хлеб имати чиме да купе. А порези ће бити на све што имају.“

    „Но Шиптари неће стати, они мировати неће, границу ће стално померати. Страни владари ће их све парама подржавати, и они ће Србина са своје земље истерати, притиснуће га невољама и тамо народ српски неће имати никаква права, живеће у страху, само ће им дати шаку земље, да тамо живе, али и ту наш народ никаква права имати неће, све ће се Шиптари питати. Замериће се и са Грчком и са Македонијом, границе ће померити. Немир ће се проширити на све друге суседне државе, а оне ће морати да их слушају, јер су њине чланице, биће уцењене.
    Србину тамо слободе неће бити, све док Русија не постане царевина. Молите се сви Богу да до тога што пре доће, тад ће и Србима сванути. Тада ће се православни удружити, коначно ће схватити да су заједно јачи, и онда ће бранити своје. А муслимани, они се већ пописују, и сви се за исто боре, стално се договарају како да загосподаре, а и папа ће исто то радити. Знате шта је рекао Св. Козма Етолски: ’За све што се православнима буде догађало у последње време, куните папу, он је узрочник свих зала.’ Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће се посебно, свака отцепљена јединица имаће своје центре за све. Зато, децо, немојте веровати ни странкама ни политичарима да ће неко добро ни напретка донети, нити било чијим обећањима, то су лажи. Благослов Србији може само са неба сићи, и то опет молитвама Мајке Божје и Светих Немањића, са свима Светима. Свети Сава плаче пред Богом, чули сте ’Небеску Литургију’, па се подучите. Зато од неба само помоћ очекујмо, и полажимо наду у Бога, а не у људе.“

    Монахиња Макрина каже да је старац рекао да ће „велике силе ратовати над нашом земљом и наш народ неће за то време пострадати, и за то време ће се наш народ нагло из туђих земаља враћати у нашу земљу. Због неких картица ће се враћати, да ли због ових чипова (ових нових картица), и Тарабић је нешто слично рекао.“ Мати Макрина наводи да је старац Гаврило прорекао да ће после победе Русије Србија уз помоћ православне браће са истока „вратити докле је наше Косово било. Албанија ће пола водом потонути. А Шиптари ће бежати у Албанију, и док буду чекали да се укрцају у оне њихове бродове, живи ће падати у море, колико ће им бити тесно. Вратиће нам нашу територију, ни један Шиптар на тлу Косова остати неће! То шта ће водити кући бродовима преко мора и океана, то нека они сами виде. Они који су им обећавали брда и долове, ти нека их збрињавају. Престоница Србије биће Крушевац.“
    О свему овом овде реченом отац Гаврило је причао често са манастирским гостима; било је ту некада и свештеника, монаха, народа побожног, људи на функцијама, угледних и школованих, службеника, лекара, директора фирми. Када је говорио о томе, никада није није причао са неким истицањем, као да он нешто посебно зна, говорио је то онако спонтано, ненаметљиво: ко хоће да чује, нека чује, а ко неће о томе нешто да чује, не мора ни да слуша. Заплакао би често, и говорио: „Боље, децо, да знате какве невоље предстоје, да се не изненадите, и да знате одакле само добру да се надате, да се не дате преварити.“
    Последњих четрдесет дана земног битисања, знајући да ће се ускоро преселити у наручје свога Творца, отац Гаврило је проводио у сталном присуству на Светој Литургији где би се причешћивао. Упокојио се у својој деведесет осмој години, на дан Светог Архангела Михаила, лета Господњег 1999. Монахиње које су седеле код њега у келији приметиле су како се са бројаницом у руци моли Богу, непрекидно изговарајући Исусову молитву.
    Сахрањен је манастиру Светога Луке у Бошњанима. Из његовог ковчега, који није имао тежину, као да се сам кретао, ширио се благопријатан мирис. У руци је имао крст и свећу са Христовог гроба, док му је лице сијало.

    МОЛИТВАМА ПРЕПОДОБНОГ СТАРЦА ГАВРИЛА, ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, БОЖЕ НАШ, ПОМИЛУЈ НАС. АМИН!

    Биће велико отпадништво

    „Биће тада и велико отпадништво. Ко год не буде примио срцем веру православну, повероваће разним обманама и вероваће лоповима и лажовима, вероваће лажним обећањма страних владара, а од тога ништа имати неће. Многи ће тражити своја огњишта, али неће моћи од корова да препознају које је њихово двориште било и имање. Благо тад онима који су научили скромно да живе, а они који су научили у раскоши, неће моћи лако немаштину и глад да прихвате. Ништа им њихове паре неће помоћи. Тада, кад се то све буде дешавало, чувајте семена свега, житарица и поврћа, да имате шта посијати, јер неће имати где да се купи семе ко ово сад, па да имате да посејете и да се прехраните...“
    ...„Много владика, свештеника и теолога у задње време неће се руководити по Божијем расуђивању, оним што је за народ корисно, већ по чулном, телесном, застраниће, а и по наговору људи, угађаће им; биће ту и политичара и других, са којима ће они пријатељства градити. Неће расуђивати по поукама Светих отаца.“


    Београду прети страдање


    Старац је још рекао: „Видео сам Београд све у сивилу и беди, он нема више благослова да буде престоница. Због мита, корупције, безакоња, секти и неморала. На власти седе људи огрезли у криминал и безакоње. У Београду народа много у неморалу живи. Силни се расипају у раскоши и вилама, возе скупа аута, а сиротиња ни хлеба нема деци да купи да их храни. Зло и наопако! Велику ће невољу навући и гнев Божији што тако неправду творе...“ Због тога ће Београд страдати, старац није рекао прецизно како, да ли од земљотреса, неке природне катаклизме или од бомбардовања. Рекао је да „види колоне људи из Београда, многима ће Бог пројавити да треба из њега да побегну, да се спасу. Господ ће се смиловати ради молитви и светиња, треба сада архиве и књиге на време из њега сконити, да се не би за вечност загубили, и више он престоница бити неће, јер он је и сада изгубио благослов да буде престоница.“

    О Америци

    „Америку, тај Вавилон, Господ ће муком притиснути, њени ће градови у води пливати. Од ње је све зло потекло, први неморал, први лош филм, прво лоше учење деце, па чак сада мисле и чипове да поставе да нама владају к’о са животињама, да нам командују где ћемо ићи и шта ћемо радити. Стављају себе у улогу Бога, а не знају да Бог руководи корацима и главом човека. Бог им неће дати да господаре, пре ће своју смрт и пропаст угледати. Градови ће њени потонути, видим, у проваље које се отварају, нестаће са лица земље тај Вавилон, то све зло и легло безакоња.“ А ја га питам: „Оче, шта ће бити с народом?“ „Народ верујући у тим градовима Бог ће чудесно спасавати, и мученичким венцем украсити.“

    Preuzeto sa sajta; pravoslavnaporodica
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  2. #2
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,305
    Thanked: 590

    Odg: Religija

    Starac Pajsije Svetogorac - Znamenje vremena 666
    О АНТИХРИСТУ, БРОЈУ 666 И ЛИЧНИМ КАРТАМА

    Отац Пајсије је саучествовао у људским зебњама и одговарао на њихове недоумице. Тема која је у његовом периоду посебно заокупљала верне, беше ствар личних карти. Старац је и пре појављивања питања, према расуђивању, говорио о знацима времена и о антихристу.
    Затим, старац се знатније изразио поводом распростирања линијског кода са бројем 666 на производима и покушаја државе да изда нове личне карте које би садржале (како је накнадно било откривено) црну траку, 666 и лице ђавола.

    У његово време је било опасно да неко говори о реченим темама због страха од заблуде, или због противљења. Духовни оци са одличним богословским образовањем избегаваху да дају одговоре вернима на питања у вези са реченим, те су слали људе да се распитају за старчеве ставове. У почетку се створила збрка и у простору Цркве (изузев светлих примера), с обзиромда су једни (срећом малобројни) изражавали заблудне ставове, а другибили равнодушни.

    Старац је заузео став и сасвим јасно говорио. Он се није ограничио само на одговоре на многа питања верних, већ је 1987. године написао своју познату Посланицу: „ Знаци времена – 666“ *. Она је са олакшањем била примљена и до данас руководи. Многи су преиспитали своје ставове и усагласили их са старчевим. Будући да је предвидео да ће и у будућности бити потребна , он ју је написао својеручно и потписао, како се неби изменили његови ставови, које је држао до свог упокојења.

    Све што је рекао и написао беше плод молитве, духовне осетљивости и унутрашњег осведочења. Он је желео да живимо духовни живот, те да буде-мо добро обавештени и спремни на жртву. Ми не треба да будемо равно-душни, али нити да нас обузима паника и зебња. Нас треба да одликује дух исповедништва по потреби и сходно положају који свако заузима.

    Млади су га питали да ли треба да се венчају, с обзиром да могу да се десе апокалиптички догађаји. Он им је предлагао да оснују породицу и да се запосле, будући да су у годинама гоњења Хришћани слично радили.

    Он је говорио: „ Наше време је тешко и биће неопходно да се помучимо, можда и да пострадамо у трајању буре која ће настати. Само ће са духовним животом моћи да се изађе на крај. Ипак не треба да падамо у очајање. Јер, тешка времена су благослов, с обзиром да нас приморавају да живимо ближе Христу. Она су прилика за већи подвиг. Борба се сада неће одвијати оружјем, већ ће бити духовна, са антихристом. Он ће покушати да превари, ако буде могуће, и изабране (Мт.24,24). Све ће бити проверавано од стране звери, из Брисела. После картица и личних карти, лукаво ће ићи на жиг, тј. приси-љаваће људе да се жигошу на руку, или на чело. Само они који буду имали жиг моћи ће да купују и продају и да завршавају послове. Верни који се буду одрекли имаће муку. Стога нека од сада науче да живе једноставно. Уколико могу, нека имају неку њиву, мало маслина и неку животињу за потребе своје породице. Притисак ће трајати три – три ипо године. Бог неће оставити људе без помоћи“.

    Он је одбацио схватање и начин неких који су говорили: „Шта и ако бу-дем жигосан? Направићу и знак крста на својој глави“, или: „Узећу личну ка-рту и урезаћу крст на њој“, или: „У себи се нећу одрећи“.

    О реченом је он говорио: „Да су данашњи Хришћани са својим схватањем живели у време гоњења, не бисмо имали ниједног мученика. Први Хришћани разумност нису узимали у обзир, него су непоколебиво исповедали Христа и горели за мучеништвом. Гонитељи су им давали чинове, говорећи: „Само реци да ниси Хришћанин, а у себи веруј у свог Бога. Стави мало тамјанаи претварај се да приносиш жртву, а после немој да приносиш. Претварај се да једеш идолске жртве, а ти једи чисто месо. Немој да проповедаш на овом месту, иди другде“. Међутим, они се никако Христа нису одрицали, већ су са радошћу хитали да пострадају за Њега.Они су горели од божанствене љубави.

    „Црква треба да заузме исправан став, и да тражи од државе да макар не буде обавезна нова лична карта. Она и вернима треба да објасни да ће пасти уколико узму личну карту“.

    Закључно, старац је веровао да се иза ЕУ крије властољубље циониста. Сличну мрачну власт могао је само ђаво да измисли. Жигосање је одрицање. Чак је лична карта одрицање. Уколико на личној карти имају символ ђавола 666 (Отк.13,18), и ја потписујем, значи да примам речену ствар. Ето одрица-ња, сасвим јасна ствар. Одричеш се светог крштења и стављаш други печат. Одричеш се печата Христовог, а узимаш ђаволов. Друго је што на новчани-цама има 666 – подајте, дакле, кесарево кесару... (Лк.20,25), а друго је лична карта, тј. нешто лично.

    Чак и онај ко прихвати да буде жигосан из неоправданог незнања, или равнодушности, свакако губи Божанску благодат и прима демонско дејство“.

    Ето, укратко старчевог става. Говорио је јасно и трајно до свог упокоје-ња, а сада руководи и поучава својим списима.

    *Упућујемо читаоца на старчеву Посланицу која је штампана у целини, као и на брошуру која садржи делове звукописно снимљеног разговора на речене теме, издање Келије Васкрсења, Капсала 1995. Уп. такође: Старац Пајсије, Слова 2, стр. 175-192.

    Преузето из књиге, Јеромонах Исак ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА, издавач МАНАСТИР ХИЛАНДАР 2009. Библиотека „Хиландарски путокази“ књига бр. 47 (друго издање) стр. 136-138
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  3. #3
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,305
    Thanked: 590

    Odg: Religija

    Знак времена 666

    Након ђаволске катаклизме, појавиће се сунчева светлост Божија.

    Иза световног духа данашње „слободе“ крије се недостатак поштовања за Цркву Божију, старе људе, родитеље, учитеље који имају страха Божијег, крије се духовно ропство, немир и анархија која води свет ка безизлазу, ка разарању човекове душе и тела.

    Према томе, иза савршеног система компијутеризованих картица крије се универзална диктатура, поробљавање антихристово... И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој, или на челу њиховом, да нико не може купити ни продати, осим ко има жиг, име звери, или број имена њезина. Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери; јер број човеков, и број њезин је шест стотина шездесет и шест (Откр. 13; 16-18)

    Свети Андреј Кесаријски пише следеће: „Брижљиво испитивање броја (жига) као и свега што је о њему написано буднима и здравоумнима откриће време искушења. Ако би било неопходно да се зна његово име, како кажу неки учитељи, Тајновидац би га сигурно открио. Благодат Божија, међутим, није дозволила да то погубно име буде записано у Божанској Књизи. Ако би смо испитивали речи, могло би се открити мноштво имена...“

    Необично је да многи духовници, независно од чињенице да дају сопствено тумачење ове теме, такође страхују од световне стране овог система. Они би међутим требало да се забрину са духовне тачке гледишта, да помогну хришћанима побуђујући у њима опрезност у погледу ове теме и јачајући њихову веру, како би на тај начин осетили Божију утеху.

    Интересује ме да ли се они питају шта се дешава? Зашто поред својих тумачења не ставе знак питања? Шта ако подстичу ове људе да изгубе своје душе, да се ако је могуће, преваре и изабрани (Мк. 13;22)?

    Биће преварени они, који дају своје сопствено тумачење.

    Ствари су сасвим јасне. „Звер“ са бројем 666 у Бриселу унела је готово све земље у компјутере . Шта значи карта, идентификационе картице и увођење знака? На жалост, радио слушамо само онда када желимо да чујемо временску прогнозу.

    Шта нам каже Христос? Лицемери! Лице небеско умете распознавати, а знаке времена не можете? (Мт. 16;3).

    Након карте, идентификационих картица и успостављања система ознака, злобно настављају са пропагандом, изјављујући на телевизији како је неко украо картицу друге особе и узео му сав новац са банковног рачуна. С друге стране промовишу „савршени систем“, обележавање десне руке и чела антихристовим именом, бројем 666, помоћу ласера, тако да се споља неће моћи запазити.

    На жалост, неки који сматрају себе ученима „уљуљкаће“ своју духовну децу као да су новорођенчад, јер ће их тешити следећим речима: „Није то ништа, није важно док унутар себе поседујеш веру.“ И док видимо да се св. Апостол Петар споља одрекао Христа – јер је то било одрицање – они се прихватањем знака антихристовог одричу светог знака Христовог, који им је дарован кроз свето крштење, одричу се „печата дара Духа Светога“. И након тога они још тврде да унутар себе поседују Христа!

    На жалост, многи учени људи следили су исту логику и у доба светих мученика, покушавајући да промене мишљење будућих мученика. Свети Василије Велики пише у својој беседи о мученику Гордију: „Многи људи бејаху неразумни покушавајући да убеде мученикеда се речима одрекну Христа и да веру сачувају у својој души и по свом унутрашњем расположењу. При том су изјављивали да Бог не обраћа пажњу на наше речи него на наше духовно расположење. Међутим, мученик Гордије је био непоколебљив у својој вери и одговорио је: Језик који је створио Христос не може поднети да изговори нешто што би било против Њега... Немојте се заваравати, Бог се не може исмејати, Он нам суди према сопственим устима. Он нам суди по нашим сопственим речима и по нашим речима нас и осуђује.“

    Декије је донео декрет у којем је хришћанима наредио да јавно исповеде паганске религије. Они који су то учинили и принели жртву идолима били су награђени потврдама и на тај начин били спасени од мучења. Људе који су се одрекли Христа као и оне који су паганској комисији дали новац да добију потврду (сертификат) без јавног одрицања Христа (такозване „ливелофоре“), Црква је сматрала отпадницима и грешницима.

    Постоји мноштво примера као што је чудо светог Теодора, које прослављамо сваке године, у суботу прве седмице Великог поста. Знајући да се хришћани нарочито очишћују строго постећи током прве седмице Великог поста коју услед тога и називамо Чистом, Јулијан Апостата („Отпадник“) је изабрао сасвим особит начин да их оскрнави током тог посебног периода. Са тим циљем издао је тајну наредбу да храна, која се тих дана буде буде продавала на тржницама, буде попрскана крвљу идолских жртава. Архиепископу Константинопољском Евдокију јавио се у сну свети мученик Теодор. Он је архиепископу пренео тајанствену поруку и затражио да у понедељак ујутро сабере верујуће и упозори их да не једу ту храну. Да би ублажио оскудицу у храни, понудио им је кољиво (барено жито које се служи током парастоса). Тако је осујећена намера Јулијана Апостате, а побожни народ био заштићен и неоскрнављен.

    Уздржавање од „нечистота идолских“ је апостолска заповест. А апостоли и презвитери сабраше се... и написаше да се чувају од нечистота идолских и од блуда и од удављенога и од крви (Дела ап. 15; 6,20)

    Упркос ономе што сам управо саопштио, данас, на жалост, од такозваних „учених“ можемо чути мноштво бесмислица. Неки ће рећи:“Прихватићу идентификациону картицу са бројем 666, али ћу поред њега ставити знак крста. Други кажу:“ Дозволићу да ми на чело ставе број 666, али ћу затим крај њега ставити знак крста.“ Они мисле да ће се на тај начин освештати, али то је само илузија.

    Освећено је само оно што је примљено светом водом. На пример вода може бити благословена и постаће света вода. Урин се неможе освештати. Камен се чудом може претворити у хлеб. Међутим, оно што је прљаво не може се освештати. Према томе, символ ђавола и антихриста на нашој идентификационој картици, на нашем челу, или на нашој руци не може се освештати ако поред њега ставимо знак Крста.

    Ми поседујемо силу Светог Крста, нашег светог символа, и Божанску благодат Христову само дотле, док носимо свето обележје Светог Крштења, које значи да смо се одрекли ђавола, стали уз Христа и примили свето обележје, печат дара Духа Светога.

    Нека нас Бог просветли. Амин.

    Света Гора, келија Панагуда при манастиру Кутлумушу, у суботу прве недеље Великог поста 1987.г.

    Са великим болом и љубављу,

    Монах Пајсије

    Preuzeto sa sajta; pravoslavnaporodica
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  4. #4
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,305
    Thanked: 590

    Odg: Religija

    О последњим временима – ЗНАК ВРЕМЕНА 666

    „Ка свршетку века“

    Једног дана, непосредно пред почетак Великог поста 1987. Г, отишао сам до келије старца Пајсија. У то време много се расправљало о индетификационим картицама (личним картама) које су садржале код (шифру) 666. Упитао сам страца Пајсија да ли те интетификационе картице заиста садрже број из Откровења Јовановог. Он ми је одговорио:

    „То је врло препреден начин на који покушавају да успоставе нови финансијски систем и поставе замку хришћанима. Овде, у Грчкој спречена је примена тог система. У Америци, ласерским зрацима већ утискују име „звери“ на чело и десну руку. Током 1982.г. у Америци је на овај начин обележено 3.000 људи. Овај знак су најпре добиле најистакнутије личности као израз посебне почасти која им је указана.“

    Тада је отац Пајсије донео два листа папира, од којих је један био из Кине, а други из Европе и на њиховој бројчаној ознаци јасно се могао запазити број 666. Показао ми је неколико брошура аустралијске банке у којима је промовисан нови финансијски систем и потврђено да обећава сигурност свакоме ко има знак на челу и десној руци. Осим тога, показао ми је књигу „Нови монетарни систем 666“ , чији је аутор Американка М. С. Релфе. Старац је наставио да говори:

    „Веома сам тужан јер тајне које је предвидео Св. Јован Богослов сада бивају очигледне. Многи људи, чак и епископи и свештеници посматрају овај проблем са световне тачке гледишта, уместо да обрате пажњу на ону духовну. Говоре људима како се ништа не дешава, да нема ничега лошег у томе што ће узети индетификационе картице и, уопштено говорећи, налазе оправдање за оно што се може оправдати. То није исправно, јер разуверавају људе и допуштају им да се нађу у ситуацији из које можда више неће бити у стању да се извуку. Разуме се да ће једино они бити одговорни за то.

    Многи људи, који су упознати са мојим неслагањем по питању увођења индетификационих картица, кажу: „Шта онда ако то каже Пајсије? То је његово лично мишљење, а не мишљење Цркве.“ То, међутим, није истина, јер не изражавам своје лично мишљење. Ја једноставно говорим који онима који ме питају за мишљење Цркве, за речи Христове и само Јеванђеље.

    Сагласан сам с тим да нико, без обзира да ли је он духовник, патријарх, или Пајсије, не би требало да формулише, своје лично мишљење и да га износи пред народ Божији. Напротив, сви морамо потчинити своје мишљење мишљењу и вољи Божијој, која нам је објављена кроз Јеванђеље.

    Једнога дана посетио ме свештеник којије чуо како непрестано говорим људима да буду опрезни са тим идентификационим картицама и са свим што има везе са антихристом чији се метод систематски промовише.

    „Оче, зар не би било боље да говоримо о Христу уместо да све време расправљамо о антихристу?“

    „Када старици од деведесет година говорите о венчањима, крштењима и слављима, она почиње да се присећа добрих старих времена и осећа се срећном. Она би, међутим, изненада могла да умре у тренутку када је неприпремљена за смрт, јер је размишљала о венчању, слављу и привидној срећи. Напротив кад јој причате о смрти и о другим старцима, о парастосима и људима на самрти, она ће тада почети да размишља о потреби да се духовно припреми за своју сопствену смрт, односно о исповести, причешћу и сл. Исто се може применити на свештенике и духовне оце у вези с питањем антихриста. Верујући морају бити у току и морају бити опрезни, како би се на прави начин суочили са свим долазећим тешкоћама. Не смемо, међутим, изазивати панику, јер се они неће наћи у тешкој ситуацији. Напротив то ће се догодити људима који буду на страни демона. У откровењу је такође записано да ћемо се у сваком случају суочити са тешкоћама, али да ће оне оставити ожиљке само онима који се нађу са демонске стране. Ствари ће за њих бити утолико теже је ће морати да виде Бога“

    „Изоворено је много речи на тему нових индетификационих картица. Ви морате чекати да видите шта ће рећи Црква. Црква мора изаћи са јасним ставом по том питању, тако да верујући знају шта да учине. Осим тога, Црква се мора изјаснити и о онима који из нужности прихвате те картице, јер они морају бити свесни да је то грех. Ношење идентификационе картице значи, као што каже и сам њен назив, да сте се у потпуности идентификовали са њом.

    Данас на људе велики утицај врши мишљење оних које сматрају „ученима“. Људи воле удобност и материјална добра, због чега постају њихови робови. И ако знају да су три шестице на унивезалном коду за производе демонски знак, они то прихватају. Они су одговорни за такав поступак, јер добро знају шта то значи. Када не би знали, били би оправдани.“

    „Државе-чланице Европске заједнице неће постићи споразум, јер свака од њих има различиту културну позадину и традицију.“

    „Оче, чуо сам да један човек у Јерусалиму тврди за себе да је пророк Илија. Можете ми ли рећи нешто о томе?“

    „Немој брзоплето изводити закључке. Ако сада кажеш да је то пророк Илија, а испостави се да то није, онда ће те људи оптужити за лаж. Навешћу ти један пример. Када видиш биљку у саксији како се зазеленила, немој журити да кажеш која је она врсте. Буди стрпљив и лако ћеш утврдити када још мало порасте.“

    Током Великог поста 1987. Г. Посетио сам Старца из личних разлога. Током мог боравка рекао ми је следеће: „Написао сам један текст на тему нових идентификационих картица (личних карти). Имаш ли времена да погледаш?“

    Одговорио сам му да имам сасвим довољно времена, и након што сам прочитао текст, дуго смо расправљали о њему. Желео бих у целини да пренесем Старчев текст о идентификационим картицама, како би сваки хришћанин могао да га прочита и задржи као духовно сведочанство о овој теми.
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  5. #5
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,305
    Thanked: 590

    Odg: Religija

    Put podviznika poslednjih vremena


    СВ. ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ
    ПУТ ПОДВИЖНИКА ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

    „Доћи ће једном време и људи ће постати болесни. Када виде онога ко није подвргнут општој болести, устаће на њега говорећи: ти син најболеснији, јер ниси као ми.“ - Свети Антоније Велики

    Овде уопште неће бити сувишно да приметимо, да ће тај један морати добро да се чува помисли лажне смиреномудрености, коју ће неминовно пред њега да износе демони и људи као њихова оруђа. У таквим случајевима телесно мудровање ће обично да приговара: „Зар си ти једини у праву, а сви или већина људи греше?“ Приговор који не значи ништа! Одувек су малобројни, сасвим малобројни ходили уским путем; у последње дане света тај ће пут до крајности опустети. (7. 10-11)

    Окренимо с призору који нам пружа савремено доба. Шта треба да кажемо о себи? Како треба да живимо, како да делујемо? Одговор на то питање налазимо код древних монаха; они су најавили нашу ситуацију, они су унапред описали начин деловања у таквој ситуацији.

    „У последња времена, они који заиста буду служили Богу, благоразумно ће се сакрити од људи и неће чинити знамења и чудеса међу њима. Они ће поћи путем делања, раствореног смирењем, и у Царству Небеском показаће се већим од Отаца који су се прославили знамењима.“ (Свети Нифонт).

    Каква значајна поука, каква утеха за нас у овим пророчким речима знаменитог и духоносног Оца! Услед умножавања саблазни, услед њихове распрострањености и господарења, услед заборављања на јеванђелске заповести и њиховог занемаривања од стране свих људи, за онога ко жели да се спасе неопходно је удаљавање од људског друштва у унутрашњу и спољашњу усамљеност.

    Услед понестајања благодатних руководитеља и умножавања лажних учитеља, који су обманути демонском прелешћу и читав свет увлаче у ту обману, неопходан је живот прожет смирењем, неопходан је најдоследнији живот по јеванђелским заповестима, неопходно је сједињење молитве са плачем за собом и за читавим људским родом, неопходна је опрезност пред било каквим завођењем распаљеношћу, која мисли да дело Божије савршава само људском снагом, без Бога, Који делује и савршава Своје дело.


    Који се спасава, нека спасе душу своју – речено је остатку хришћана Духом Божијим. Себе спасавај! Блажен си ако нађеш једног поузданог сарадника у делу спасења: то је у наше време велики и редак дар Божији. Када пожелиш да спасеш ближњег, чувај се да он и тебе не одвуче у погубну пропаст. Oво последње се непрестано догађа.

    Одступништво је Богом допуштено: не покушавај да га зауставиш својом немоћном руком. Сам се удаљи и чувај се од њега: то ти је довољно. Упознај се са духом времена, изучи га, да би по могућству избегао његове утицаје.

    „Данас готово да нема истинске побожности, данас постоји само лицемерје“ – говорио је свети Тихон Задонски, сто година пре нас. Треба да се бојиш лицемерја, најпре у себи самом, а потом и у другима; бој га се управо стога што је карактеристично за ово време и што је у стању да зарази свакога, чак и приликом најмањег скретања у лакомислено понашање.

    Не подвизавај се да те виде људи, него у тајности, ради свог спасења, пред очима Божијим – и твоје понашање очистиће се од лицемерја. Прогони лицемерје у себи, истерује га из себе; чувај се маса заражених њиме, које и свесно и несвесно делују усмераване њиме, прикривајући служење свету служењем Богу, а тражење пролазних добара тражењем вечних, прикривајући маском светости порочан живот и душу у потпуности предану страстима. (7. 511-512)

    Заиста, тесан је пут који води у живот, јер, са једне стране, стешњују га неправде које чинимо, а са друге – и сама праведна дела, када су повезана са презиром и осуђивањем ближњег. (13. 724)

    Заједнички пут подвижника је да трпљењем међу људима лече осећања слабости, да увиде Промисао Божији и уђу у умну молитву. (6. 151)

    Свети Игњатије Брјанчанинов

    Preuzeto sa sajta; pravoslavnaporodica
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  6. #6
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,305
    Thanked: 590

    Odg: Religija




    Sveti apostol Matej Jevandjelista



    Matej Jevanđelist je po istorijskim izvorima bio sakupljač poreza u Kafarnaumu (današnji Izrael). Hrišćanstvo je prema tvrdnji iz svog jevanđelja prihvatio kada mu je Isus prišao i rekao: „Molim te, sledi me“ (Jevanđelje po Mateju 9:9).

    Vreme i način Matejeve smrti nisu poznati, ali se pretpostavlja da se odigrala u slično vreme kada i Isusova, kada su hrišćani masovno gonjeni i ubijani.

    Matej je po Bibliji zamenio Judu Iskariota, izdajnika Isusa, među 12 apostola.

    Hrišćanski istoričari ubeđeni su da je umro na tlu današanje Etiopije. Njegove posmrtne ostatke navodno su nekoliko vekova kasnije pronašli Langobardi i preneli ih u katedralu u Salernu u oblasti Kampanija (južna Italija), ali za ovo ne postoje naučni dokazi.

    Matej po predanju nije sam napisao jevanđelje koje se kasnije našlo u Bibliji. Njemu je navodno jevanđelje diktirao Arhangel Mihail, prvi među anđelima. Zbog ovoga se Matej često u katoličkim i evanđelističkim crkvama prikazuje sa krilima, pošto ga je posle smrti Bog navodno nagradio da i sam postane anđeo.

    Na pravoslavnim ikonama Matej se uglavnom prikazuje kako sedi za stolom i piše jevanđelje.

    Sveti Matej bio je inspiracija i mnogim umetnicima. Jedno od Mikelanđelovih remek dela je prikaz Mateja u crkvi Svetog Luiđija u Rimu.

    Ovo je i prva posna slava u Bozicnom postu.

    Izvor: Telegraf

    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  7. #7
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,305
    Thanked: 590

    Odg: Religija

    Bozicni post




    Божићни пост
    Следећи дужи период поста у години је Божићни пост који такође траје четрдесет дана, али није тако строг као Велики Пост.
    Почиње 15/28 новембра, а завршава 24. децембра/6. јануара. У току целог овога поста не једемо месо, бели мрс и јаја.
    Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте „на води". Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у среду или петак. Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води". На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води". Веома је важно да православни хришћани који живе у земљама у којима се новогодишњи празници славе по новом календару и падају у време Божићног поста, не прекидају пост, већ да Нову Годину прослављају када она дође по православном календару, поштујући традицију својих предака и црквена правила.


    spc.rs
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  8. #8
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,305
    Thanked: 590

    Odg: Religija



    Tajni smisao molitve


    Kada je Tesla bio na vrhuncu slave, početkom dvadesetog veka, i kada su američke i svetske novine pisale da je on najveći svetski naučnik, Teslin prijatelj, američki pesnik Johnson (Džonson), zamolio ga je da sažeto izloži svoju životnu filozofiju. Tesla je prihvatio ponudu i napisao divan esej o tome kako je čitavog života, od najranijeg detinjstva, tragao za pitanjem povećanja ljudske energije. On navodi kako je bio duboko začuđen i oduševljen kada je posle mnogo godina i decenija traganja konačno našao odgovor, koji se sve vreme nalazio tu pored njega – u hrišćanstvu i to baš u molitvi Oče naš kao najboljem generatoru ljudske energije.


    U dubini ljudske duše leži mehanizam koji su mnogi ljudi zaboravili koristiti. Njegova svrha je u povezivanju naše duše sa Božanskom, a njegovo bogatstvo je u svemu onome što iz tog spoja proizilazi. Kada u miru i blaženstvu, sa srcem punim ljubavi otvorimo svoju dušu ka Bogu i usmerimo misli i emocije ka nečemu što je više od nas samih, tada se dešava čudesna transformacija čoveka i sve postaje moguće. Molitva, jedinstveni kod koji je ugrađen u sve nas, taj savršeni oblik komunikacije, omogućava da se izdignemo na viši nivo postojanja, da ostvarimo svoje želje, iscelimo životne rane i donesemo svetlost u naš svet.

    Od postanka čoveka postoji i molitva. U trenucima krize ili nevolje, ili pak zbog ostvarenja svojih želja i namera, ljudi su oduvek pribegavali jednom specifičnom, unutrašnjem obliku komunikacije sa nečim što je više od njih samih, sa Bogom, Univerzumom ili kako god već nazivali ono nespoznajno i beskrajno od čega smo postali. Kao da je to obraćanje višim silama usađeno u nas i postoji u samom instinktu. Molitva, kojoj god religiji da pripada, u svojoj suštini je ista. Ona počiva na univerzalnim principima i zakonitostima koji vladaju u prirodi i kosmosu, kao što i sam naš život počiva na njima.

    Postoji neizbrojivo mnogo različitih molitvi, u zavisnosti od religije, namene ili od samog karaktera i maštovitosti osobe koja se moli. Religija i tradicija kojoj pripadamo, pravoslavno hrišćanstvo, poseduje izvorno znanje o značaju i važnosti molitve, kao i o samoj formi izvođenja. Učeni ljudi su hiljadama godina otkrivali nevidljivu i tajnu strukturu koja se krije iza ovog svetog čina i na taj način doprinosili sve boljem shvatanju procesa koji je naizgled tako običan i jednostavan, a u stvari krije ogromnu moć koju čovečanstvo još uvek ne može da razume.


    Dušan Ninić, pisac i istraživač o kome smo već pisali, napravio je analizu najpoznatije hrišćanske molitve „Oče naš“ predstavljajući je iz više uglova i otkrivajući podudarnosti koje postoje između nje i univerzalnih zakona. Predavanje koje je Dušan održao pod nazivom „Dva viđenja molitve Oče naš“ izazvalo je veliku pažnju u javnosti i kod domaćeg sveštenstva. Kroz prizmu dva različita ugla gledanja – pravoslavnu teologiju Vladike Nikolaja Velimirovića i teozofski pogled Rudolfa Steinera (Rudolfa Štajnera), Dušan Ninić prikazao je slojevitost koja se krije iza ove bazične hrišćanske molitve.

    „Cilj nam je da skrenemo pažnju da pored hrišćanskog poimanja molitve Oče naš, postoje i druga tumačenja, koja na svoj način objašnjavaju njenu sadržinu, svodeći sedam molbi iz molitve na sedam elemenata prirode koje možemo naći svuda – od strukture čoveka do sedam tonova u muzici, sedam redova ’Periodnog sistema elemenata’ itd.“, pojašnjava Dušan i nastavlja: „Kada govorimo o molitvi uopšte, a pogotovo iz hrišćanskog ugla, setimo se kako je Hrist prikazao osnovno raspoloženje koje bi moralo vladati u svakoj molitvi. On kaže: ’Oče, neka me mine ova čaša, ali ne moja nego Tvoja volja neka bude’.

    Ako molitelj želi da moli hrišćanski, u njegovoj duši mora živeti to osnovno opredeljenje bez obzira na to za šta on lično molio. To je osnovno molitveno raspoloženje na koje se kroz uzvišenu duhovnost oslanja i Vladika Nikolaj Velimirović.
    Sa druge strane, teozofski gledano, sve stvarne molitve, ako se raščlane reč po reč, kriju mnogo više od jezički i gramatički lepo nanizanih reči.

    Stari filozofi koristili su molitvene formule iz duhovne nauke. Nema ni jedne molitvene formule koja nije rođena iz velikog znanja. Da one nisu tako uređene, gde bi im bila snaga da deluju kroz hiljade godina i to podjednako i na naivnog čoveka i na mudraca“, završava gospodin Ninić.



    Da bismo razumeli Steinerovo teozofsko tumačenje molitve Oče naš moramo prvo objasniti njegov pojam emanacije. Žrtvovanje sopstvenog života svom odrazu u ogledalu, svojoj slici, duhovna nauka oduvek je nazivala emanacijom. Prema Steineru prve tri molbe u molitvi Oče naš govore upravo o tome.

    IME iz prve molbe je središnja tačka, Bog, iz koje je krenulo stvaranje. VOLJA BOŽIJA predstavlja proces emanacije jer ceo univerzum oživljava univerzalna volja koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti, odnosno u svojoj ogledalskoj slici koja se drugačije naziva KRALJEVSTVO BOŽIJE.


    Dva viđenja molitve „Oče naš“

    OČE NAŠ


    Kad kažeš ove reči, priznaješ da je on tvoj Otac nebeski, ali u isto vreme i otac tvoga sluge i nadničara, tvog bolesnog suseda i samrtnika, jer ti je zapoveđeno od Sina Božijega, vrhovnog donosioca istine o Bogu i o ljudima da kažeš ’Oče naš’, a ne ’Oče moj’. (Vladika Nikolaj)


    U molitvi „Oče naš“ nije izraženo ništa drugo nego ljudska duša – kada se ona na ispravan način uzdigne toliko da se može tako nazivati jer je njeno poreklo Božansko. Mi smo deo Božanstva. Molitvom čovek treba da se u časovima potrebe uzdigne do razvojnog smisla svoje sedmočlane prirode, a sedam molbi izražava duhovno-naučni uticaj na ljudsku prirodu. (Rudolf Steiner)


    KOJI SI NA NEBESIMA


    Znači da je tamo gde je Otac naš, i otadžbina naša. Neznabošci koji vide svoga roditelja jedino u ovom materijalnom svetu bilo kao čoveka bilo kao reku ili kao Sunce i Mesec, ne mogu ni verovati u neku drugu otadžbinu do u zemaljsku. Otadžbina je blago veliko, a Gospod je rekao: ’Gde je blago vaše, onde je i srce vaše’. (Vladika Nikolaj)


    Time ukazuje na najdublju osnovu ljudske prirode, na najskrivenije biće čovekovo, koje po hrišćanskoj ezoterici pripada duhovnom carstvu. Tri prve molbe odnose se na tri viša člana ljudske prirode, na čovekovu božansku sadržinu: ’Sveto nek Ime je tvoje, da priđe Kraljevstvo tvoje i Tvoja Volja neka bude’. (Rudolf Steiner)


    Nakon adresiranja molbi, odnosno navođenja kome i gde su upućene, sledi sedam molbi koje su grupisane u dve celine od po tri i četiri molbe. Prve tri molbe odgovaraju prirodnim elementima: VAZDUH, VATRA i VODA, a to bi bila i prva tri tona u muzičkoj skali – C, D i E. Prve tri molbe su:


    NEK SE SVETI IME TVOJE

    Neka se svi naši poslovi u ovom prolaznom životu osveštaju imenom Božijim. Neka naše društveno uređenje bude naslovljeno i pokriveno imenom Božijim. (Vladika Nikolaj)


    U kraljevstvu se pojavljuje Božanstvo u beskrajnoj raznovrsnosti, a pojedina bića se razlikuju po tome što im se daje ime, koje nije samo puko imenovanje već i suštinsko određivanje u smislu tajne nauke. (Rudolf Steiner)

    NEK BUDE CARSTVO TVOJE

    Carstvo Božije ne može se razlučiti od carovanja Božijeg. Carstvo dolazi zajedno sa carem. Bila bi besmislica iščekivati carstvo, a odbaciti cara. U crkvenoj molitvi „Carju Nebesni Utješitelju“ vernici mole Cara Duha da dođe: „Dođi i useli se u nas“. Smisao obe molitve je jasan: Carstvo Božije doći će onda kada i Car Bog dođe. Moleći za Carstvo Božije mi u stvari prosimo najsavršeniju vlast, a moleći za dolazak Cara Boga mi prosimo dolazak najsavršenijeg Vladara nad sobom. (Vladika Nikolaj)


    Ceo univerzum oživljava univerzalna volja, koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti. Taj proces zbivanja beskonačne raznovrsnosti, to beskrajno umnogostručenje Božanstva – naziva se svuda u tajnoj ili duhovnoj nauci kraljevstvom. Kraljevstvo prikazuje u beskonačnoj raznolikosti biće Božanstva. (Rudolf Steiner)


    NEKA BUDE VOLJA TVOJA KAKO NA NEBESIMA TAKO I NA ZEMLJI


    U nebeskom duhovnom svetu vlada savršena volja Božija. No, ta vladavina volje Božije nije silom nametnuta nego nju duhovi svetlosti dragovoljno usvajaju, pokoravajući svoju volju volji Božijoj kao jedinoj nepogrešnoj. (Vladika Nikolaj)


    Život univerzuma potiče od Božanske emanacije. Ceo univerzum oživljava univerzalna volja koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti. Volja je, dakle, središte. (Rudolf Steiner)


    Prateći ovaj redosled molbi, a uzimajući u obzir ono što smo s početka rekli o emanaciji, pažljivi čitalac može s pravom zapitati zašto u redosledu nabrajanja molbi ne stoji prvo IME, pa VOLJA, pa na kraju KRALJEVSTVO, jer ono proističe iz Imena koje stvara Volja Božija? Odgovor bi bio prost. U molitvi mi se molimo za nešto što je već stvoreno. Ne molimo da se Bog ispolji, već da ostane Božansko kraljevstvo koje je već stvoreno.

    Nakon prve tri molbe koje odgovaraju elementima VAZDUH, VATRA i VODA, slede četiri molbe koje sve zajedno odgovaraju prirodnom elementu ZEMLJA ili sledećim muzičkim tonovima: F, G, A i H.


    HLEB NAŠ NASUŠNI DAJ NAM DANAS

    Jer kao što ne govorimo Oče moj, tako ne govorimo ni hleb moj. Otac je zajednički svim sinovima Božjim i darovi Očevi su zajednički. Ovo je prvi moralno-ekonomski princip za društveno uređenje; moralni jer priznajemo da je hleb od Boga, i ekonomski jer hleb što Bog daje pripada svima. (Vladika Nikolaj)


    Odnosi se na fizičko telo koje možemo posmatrati kao deo materijalnog dela naše planete. Njegova je supstanca uzeta iz delova planete i u nju se vraća. Takođe nas upozorava i da živimo u sadašnjem trenutku, jer tražimo hranu za sada, za DANAS. (Rudolf Steiner)

    I OPROSTI NAM DUGOVE NAŠE KAO ŠTO MI OPRAŠTAMO DUŽNICIMA SVOJIM

    Bog odlučno traži od nas tu obavezu. On će nama oprostiti onako kako mi budemo opraštali. No ludo je bojati se ove obaveze i ovoga uslova. Jer mi beskrajno više dugujemo Bogu nego što nama može sav svet dugovati. (Vladika Nikolaj)


    Ova molba se odnosi na eterično telo i na njega moramo takođe gledati kao na deo onoga što nas okružuje. Trebalo bi znati da su u astralnom telu svi nagoni, požuda i strasti. Eteričko telo krije u sebi stalnija i trajnija duševna svojstva. Sve ono što se polagano razvija, trajne sklonosti, trajna svojstva temperamenta, trajne navike, sve je to usidreno u eteričkom ili životnom telu. Oduvek su se svuda u tajnoj nauci označavale pogreške protiv zajednice koje potiču iz eteričkog tela kao dug. (Rudolf Steiner)

    I NE UVEDI NAS U ISKUŠENJE

    Kušati znači ispitivati. Da nije greha, ne bi bilo ni kušanja. No mi se osećamo slabi i molimo Boga da nas ne stavlja na ispit, jer ćemo pasti i propasti. Zemaljska vlast i telesna želja čim se začnu u ljudima, ljudi izgube viziju sveopšteg Oca nebeskog i padaju u očajnu i ubitačnu sebičnost, počinju svetkovati ime svoje iznad Božjeg. I ne uvedi nas u iskušenje – u pozitivnom smislu rečeno znači spasi nas od iskušenja. To jest, spasi nas od nas samih. (Vladika Nikolaj)


    Sve što se menja lako i brzo, usidreno je astralnom telu, u njemu su svi nagoni, požuda i strasti. Tu su i sva veselja i jadi, sve radosti i boli, sve ono što se talasa u ljudskoj duši. Gresi više individualne prirode koje počini čovek kao posebna ličnost, nastaju usled svojstava astralnog tela. Mogućnost greške astralnog tela naziva se napast (iskušenje). Usled iskušenja pojedinac prima na sebe neki lični greh. (Rudolf Steiner)

    NO IZBAVI NAS OD ZLOGA


    Molimo se Ocu nebeskome da nas izbavi od Satane, koji je nosilac svakoga zla. On zaslepljuje ljude i zaslepljenje vodi od iluzije ka iluziji, kako u ličnom životu tako i u društvenom. Tako od pamtiveka šapće ljudima Satana.
    I ljudi su ga do hiljadu puta poslušali, po hiljadu puta prolili bratsku krv, pohulili na Oca svog nebeskog i po hiljadu puta razočarani padali u očajanje. (Vladika Nikolaj)


    Preostaje još greška ljudskog „ja“, prave ličnosti. Samoljublje je ušlo u ljudsko telo i usled toga je čovek postao egoistično biće, „ja“ sledi sve nagone i sklonosti tela. Reč zlo se nikad u tajnoj nauci ne upotrebljava ni za šta drugo osim za neku pogrešku ljudskog „ja“, odnosno naše duše. (Rudolf Steiner)



    Ono što se prvo može primetiti u analizi molitve Oče naš je da postoji podela na sedam delova. Zakon sedmice je Univerzalni zakon o kom govore mnoge ezoterijske škole, a možda ga je najdetaljnije predstavio čuveni mistik Gurđijev. Zakon sedmice se ogleda u svemu što postoji. Ako pokrenemo tok razmišljanja na tu temu, vrlo brzo ćemo shvatiti da postoji sedam tonova u muzičkoj skali, sedam redova „Periodnog sistema elemenata“ (postoji sedam osnovnih ljuski oko jezgra atoma po kojima mogu biti raspoređeni elektroni), sedam čakri, sedam zuba sa po svake strane (plus umnjak kao osmi), sedam nivoa postojanja, sedam dana u nedelji itd.

    Da bi se razumelo skriveno znanje sadržano u skalama, važno je znati da se zapravo radi o jednom univerzalnom modelu koji važi za sve osnovne elemente koji sačinjavaju Univerzum.

    pomoc sa nebaSve ovo postaje još interesantnije ako to prikriveno znanje primenimo na molbe iz molitve Oče naš.
    Taj postupak će nas direktno odvesti do društvenih odnosa ili raznih vrsta umetnosti. Svaka molba iz ove molitve odgovara nekom delu čovečijeg tela (telesnoj čakri) koji je odgovoran za naše ponašanje ili neku našu karakteristiku.

    Takođe, dejstvo zvučnih frekvencija se podudara sa smislom izgovorenog, pa stoga molitva Oče naš deluje na svim jezicima. Iako su prevodi različiti, vibracija ostaje ista.
    Pored toga, sedam molbi u ovoj molitvi u skladu je sa tonovima u muzičkoj skali, i to čak i po frekvencijama koje proizvode izgovorene ili zamišljene rečenice, u svim jezicima podjednako.

    Sve ovo nam govori da postoji mnogo dublje značenje, znanje i smisao iza, možda, olako shvaćenog procesa Molitve. Iako ne postoji čovek koji se bar jednom u svom životu nije pomolio, broj ljudi koji su u stanju u potpunosti razumeti tu radnju je izuzetno mali. Vreme je zato da se čoveku počnu otkrivati duboke tajne o stvarima koje je do sada uzimao zdravo za gotovo. Vreme je da se otvore oči. Vreme je za buđenje.



    Milan Bojić za magazin Sensa
    novasvest.com

    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  9. #9
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,305
    Thanked: 590

    Odg: Religija



    Sveti Aleksandar Nevski – cuvar pravoslavlja

    Aleksandar Nevski je sin kneza Jaroslava. Od malena je bio okrenut Bogu.

    U borbi za pravoslavlje pobedio je Šveđane na reci Nevi 15. jula 1240. godine, pa je zbog toga i nazvan Nevskim.

    Zbog njegove mudrosti i snage uvažavao ga je i tatarski kan.

    Sazidao je mnogobrojne crkve i učinio bezbroj milostivih dela.

    Upokojio se kada je imao 43 godine.

    Prenos njegovih moštiju u grad Vladimir praznuje se 12. septembra.

    U Srbiji ga slavi mali broj porodica, a za njega su čuli skoro svi koji žive na Dorćolu jer se tu nalazi crkva Svetog Aleksandra Nevskog. Crkvu je podigao kralj Aleksandar Karađorđević koji je smatrao ovog svetitelja svojim zaštitnikom.

    Prema verovanjima, na današnji dana valja popiti čašicu rakije. Običaj je da se gosti dok su još na kućnom pragu ponude rakijom i nazdrave.

    Aleksandar Nevski je ruski knez i veliki svetitelj, ali je postao simbol borbe za očuvanje pravoslavlja, pa ga poštuju skoro svi narodi slovenskog porekla.

    Po naređenju cara Petra Velikog, 1724. godine njegove mošti su prenete u Petrovgrad, u lavru Aleksandra Nevskog, gde i danas počivaju.

    Izvor: Mondo



    Pesma iz Prologa

    Vitez Hristov sveti Aleksandar,
    Knez narodu a sluga Gospodu,
    Vladar zemlje, a rob Svemoćnoga,
    To je celo žitije Nevskoga.
    Spolja raskoš, unutra plakanje,
    Spolja borba, unutra tišina,
    Spolja varka, unutra istina,
    Hristos – meta ovom bogatiru
    I u ratu i prividnom miru.
    U muci mu – Hristos radovanje,
    U stradanju – Hristos pouzdanje,
    U pobedi – Hristos pobeditelj,
    I u smrti – Hristos vaskrsitelj.
    Sve mu Hristos – u obadva sveta!
    On mu konak, On životna meta.
    Knez pobožni dade primer rodu
    Kako treba služiti Gospodu.
    Sveti kneže, pomozi i nama,
    Svetlom silom, svetim molitvama!


    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  10. #10
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,305
    Thanked: 590

    Odg: Religija

    Sveti Nikola, najveća srpska slava



    Neverovatna životna priča Svetog Nikole najuzbudljiviji je deo storije o jednom od najranijih svetitelja.



    Sveti Nikola, čudotvorac, zaštitinik pomoraca i siromašnih, jedan je od najvoljenijih hrišćanskih svetaca i to ne samo kod pravoslavnih naroda, a sigurno je jedna od najbrojnija slava kod Srba. Ovaj svetitelj imao je veoma uzbudljivu životnu priču, koja vekovima fascinira hrišćane.

    Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, Sveti Nikola je živeo u četvrtom veku, mnogo pre raskola između pravoslavne i katoličke crkve 1054. godine.

    Njegovi roditelji, bogati Grci Teofan i Nona, sina Nikolu dobili su u vreme vladavine rimskog cara Valerijana (253. - 260. godine), pohlepnog čoveka koji je zbog strasti za zlatom organizovao vojni pohod na Persijsko carstvo.

    Persijski kralj Šapur ga je zarobio u bici kod Edese, ponižavao u zatočeništvu i, naposletku, ubio sipajući mu istopljeno zlato niz grlo, kao simbol njegove pohlepe.

    Budući da je Valerijan bio prvi (i ostao jedini) rimski car koji je zarobljen u borbi, njegovo zatočeništvo i smrt su izazvali talas nestabilnosti u rimskoj imperiji.

    U takvom nestabilnom okruženju stasavao je mladi Nikola.

    Kada su mu roditelji umrli u velikoj epidemiji, Nikola je razdelio svo nasleđeno bogatstvo. Odgajao ga je stric, arhiepiskop Patare, pod čijim budnim okom se Nikola uspinjao u crkvenoj hijerarhiji. Posle smrti strica, Nikola je izabran za arhiepiskopa mirlikijskog.


    Podučavao je narod veri, obilazio bolesne, otkupljivao je zarobljenike, obilazio gradove i sela.

    Do dolaska na presto cara Konstantina, za vreme vladavine cara Dioklecijana, Nikola je bio zatvoren u tamnicu, gde je i zatvorenike podučavao veri. Nakon toga vratio se na arhiepiskopski presto i bio jedan od arhiepiskopa koji su pozvani pred cara Konstantina na sabor u Nikeji 325. godine.

    Umro je u Miru, 345. godine, a potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada.

    Godine 1096. posmrtni ostaci Svetog Nikole preneti su u tada pravoslavni Bari, u južnoj Italiji, u crkvu Svetog Jovana Preteče. I danas njegove mošti počivaju u Bariju, u crkvi Svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući ovog čudotvorca i iscelitelja.

    Prema predanju, Sveti Nikola povratio je vid Stefanu Dečanskom, te je stoga srpski kralj hram u kom su pohranjene mošti svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovo opremanje.

    Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je slave bez premca među Srbima. Posvećeno mu je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve.

    Kako Sveti Nikola pada u vreme (tačno na polovini) velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

    Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma - 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru.

    Na slavu se, uz sveću i slavski kolač, okupljaju članovi porodice i slave ovog svetitelja kao svog zaštitnika.
    prva.rs





    TAJNA SVETOG NIKOLE: Evo zašto ga jedni slave POSNO, a drugi - MRSNO!


    Među objašnjenja zašto se mrsi na Svetog Nikolu spada i legenda po kojoj je čoveku svake godine umiralo po jedno dete...


    Mnogi ovu slavu obeležavaju posno, ali nisu ni retki primeri porodica koje za Svetog Nikolu prave mrsnu trpezu.


    Za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) nema dileme – Sveti Nikola je posna slava! Ne treba posebno napominjati da ova slava pada u vreme Božićnog posta, zbog čega takođe nema dileme da li je posna ili mrsna.

    Postoje slave, poput Đurđevdana, koje su promenljive, odnosno da li se posti ili mrsi zavisi od dana na koji padnu u tekućoj godini (posne su ako su na sredu ili petak).


    Postoji nekoliko objašnjenja kako su porodice stekle običaj da mrse na Svetog Nikolu.

    Verski analitičari tvrde da je mrsna trpeza na Svetog Nikolu tradicija koja je započeta neposredno posle Drugog svetskog rata, i naročito je prisutna u Vojvodini, odnosno u Bačkoj.

    U vreme kada obeležavanje slave nije bilo baš poželjno ponašanje, porodice su se dosetile da naprave okupljanje, ali da namerno pripreme mrsnu trpezu, kako onaj ko bi hteo da ih prijavi ne bi mogao da dokaže da je povod bio religijski.

    Nije se zbog pravljenja slave posle Drugog svetskog rata išlo na Goli otok (zatvor za političke prestupnike), ali se zbog potkazivanja u partiji lako mogao izgubiti dobar posao ili onemogućiti napredovanje u službi, zbog čega su porodice mahom krile da prave religijske obrede.


    Zbog svega ovoga čak su i sveštenici SPC počeli da prećutno prihvataju mrsnu trpezu na Svetog Nikolu i osveštavaju porodicama slavske kolače, iako znaju da ne poste.

    U moderno vreme mrsna trpeza na Svetog Nikolu ostala je kao posledica toga da li se poštuje Božićni post. Mnoge porodice koje jednostavno ne poste 40 dana do Božića obeležavaju mrsno Svetog Nikolu, osim ako ne pada na sredu ili petak. To je na neki način posledica iz doba komunizma kada se izgubio običaj posta, a ponovo se obnovilo redovno obeležavanje slava.


    Među objašnjenja zašto se mrsi na Svetog Nikolu spada i legenda po kojoj je čoveku svake godine umiralo po jedno dete. Sveštenik ga je navodno pitao da li posti ili mrsi na Svetog Nikolu, a onda mu je on odgovorio da posti. Tada mu je sveštenik, po toj priči, dao odobrenje da mrsi na Svetog Nikolu i od tada mu ni jedno dete više nije umrlo.



    (V. Ž.)
    telegraf.rs
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

Strana 1 od 6 123 ... ZadnjaZadnja

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •  

Prijatelji Sajta: