Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunesWindows Media PlayerReal PlayerQuickTime


Trenutna pesma: Loading ...
Radio Stanica:
Bit rate:
Status servera:

Strana 6 od 6 PrvaPrva ... 456
Prikaz rezultata 51 do 59 od 59

Tema: Religija

  1. #51
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647
    Sutra slavimo Miholjdan: Posle ovog praznika nastupa prava jesen!

    Рођен у Коринту од родитеља Јована и Евдокије. Отац му Јован беше презвитер, а месни епископ Петар сродник његов. У раној младости постави га епископ за чтеца саборне цркве. Читајући Св. Писмо млади Кириак дивљаше се Промислу Божјем, како прослави све истините слуге Бога живога, и како устроји спасење рода људског. У 18. години својој одведе га жеља за духовним животом у Јерусалим. У Јерусалиму ступи у манастир некога Божјег човека Евсторгија, који му даде почетна упутства у монашком животу. По том оде св. Јевтимију, који га прозре као будућег великана духовног, обуче га у схимну и посла на Јордан св. Герасиму, где Кириак проведе 9 година. По смрти Герасимовој опет се врати у манастир св. Јевтимија, где оста на безмолвију 10 година. После тога мењаше место за местом бегајући од славе људске. Подвизаваше се и у обитељи св. Харитона, где најзад и сконча свој земни пут навршивши 109 година живота. Прослављени подвижник и чудотворац св. Кириак је био крупан и снажан телом, и такав остао до дубоке старости, и поред тешког поста и бдења. У пустињи се понекад годинама хранио само сировим зељем. Ревновао је много за веру православну изобличавајући јереси, нарочито јерес Оригенову. За себе је говорио, да га од како је монах сунце никад није видело да једе нити да се гневи на кога. По уставу св. Харитона монаси су јели само једанпут дневно, и то по заласку сунца. Беше Кириак светило велико, стуб Православља, дика монасима, моћни исцелитељ болних, и благи утешитељ тужних. Пожививши дуго на корист многих пресели се у вечну радост Господа свога 557. год.

    Тропар (глас 1):
    Пустињиј житељ и в тјалеси ангел, и чудотворец показалсја јеси богоносе оче наш Киријаче; постом, бденијем, молитвоју небеснаја дарованија пријим, исцјељајеши недужнија и души вјероју притекајушчих к тебје. Слава давшему тебје крјепост, слава вјенчавшему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељенија.

    Свети мученик Дада и Говделај.

    Дада – великаш Персијски и сродник цара Сапора, а Говделај син истога цара. Када св. Дада јавно исповеди веру своју у Христа, нареди цар Сапор, те га мучише љутим мукама. Но при тим мукама Дада сотвори именом Христовим чудеса велика, која тако силно утицаше на сина царева Говделаја, да и он поверова у Христа. Незнабожни цар не поштеди ни сина свога, него и њега удари на тешке муке. И Дада и Говделај прославише Бога истрајним трпљењем и многим чудесима, и у мукама предадоше Богу душе своје. Пострадаше у IV столећу. Са њима пострадаше – јер повероваше у Христа – и сестра Говделајева Каздоја и главни жрец Гаргал.

    Свети Теофан Милостиви.

    Богат грађанин из Газе. Толико беше милостив, да раздајући своје имање ништим и сам обништа. Пред конац живота нападе га водена болест, и он у тој болести издахну. Но из његовог тела потече целебно миро, којим се болни исцељиваху.

    Света Марија Палестинска

    Била најпре чтеца Псалтира при цркви Васкрсења у Јерусалиму. Па како беше красна лица, то су се многи гледајући је саблажњавали греховним помислима. Да не би била повод греха других људи Марија се удаљи у пустињу Сукијску, са једном котарицом боба и једном тестијом воде. 18 година проживе св. Марија у пустињи, и силом Божјом нити јој неста боба ни воде. Застали је још живу а по том и сахранили ученици св. Кириака.

    Марија се, краснолика,
    красна родила,
    Марија се, Христоверна,
    Христу молила:
    – Помози ми, мој Господе,
    немоћној жени,
    Покажи ми пут спасења,
    убогој мени;
    Ја се трудим да не грешим
    с Твојом помоћи
    Ал' саблазан лицем бивам
    туђој немоћи. –
    Марија се живом Богу
    с плачем поклони,
    У пустињу, од очију
    људи се склони.
    С Богом Мара разговара,
    то јој је плата;
    Светлија јој душа поста
    од чиста злата.
    Кад су лета прохујала,
    тело увену.
    Ангел сиђе, у Рај диже
    небесну жену.
    Међ ангели сад ликује
    к'о ангел сија,
    И за нас се Богу моли, света Марија.


    РАСУЂИВАЊЕ

    Многи људи по незнању више се труде како ће ублажити муке у старости и предсмртној болести него ли како ће се избавити од мука адских у животу после старости и смрти. Беше тако неки нежењен човек, велики среброљубац, који из године у годину све са јачом страшћу сабираше себи непотребна богатства. Кад су га питали, на што се труди толико и сабира благо, које је сувишно за његов живот, он одговори: „сабирам за старост. Ово ће ме благо лечити и хранити у старости и болести". И заиста, слутња се његова обистини. У старости га спопаде тешка и дуготрајна болест. Он је раздавао уштеђена блага лекарима да га лече и слугама да га чувају и хране. Но благо се истроши а болест се продужи. Лекари и слуге га оставише, и он паде у очајање. И суседи му додаваху нешто хлеба до смрти, а по смрти сахрањен би о трошку општинском. На што је наменио био своје благо, на оно је и дао. Бог му је учинио по вољи, и послао му болест, о којој је он говорио, и за коју је велико благо припремао. Све благо његово ипак није могло да ублажи муке његове у овом свету, а чиме ли ће их он тек моћи ублажити у оном? Чиме – кад није понео собом ни вере, ни наде, ни милосрдних дела, ни молитава, ни покајања? Неко виде човека усопшег у великој рајској слави, и упита га, чиме со он удостоји те славе? Одговори човек: „ја сам у земаљском животу био најамник једнога злотвора, који ми никад није најам плаћао; но ја сам све трпео, и служио до краја с надом у Бога". Виде и другог још у већој слави, и кад га упита одговори онај: „ја сам био губав, и до краја, приносих Богу благодарност за то". А онога, који гомилаше новац за болест у старости никад нико не виде у слави рајској у ономе свету.

    pravoslavnikalendar.iz.rs/



    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  2. #52
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Преподобна мати Параскева – Света Петка

    Ова славна угодница Божија роди се у граду Епивату (Пиват - по турски Бојадис), који се налазише између Силинаврије и Цариграда. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:"Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11 столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По промислу Божјем, који хтеде да прослави угодницу своју, откри њене свете мошти после много година и то на веома чудесан начин. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете петке налазе у румунском граду Јашу. У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

    Тропар (глас 4):

    Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју.

    Свети мученик Назарије, Гервасије и Протасије

    Назарије рођен у Риму од оца Јеврејина и мајке хришћанке. Мајка му Перпетуа беше крштена самим апостолом Петром. Примивши веру материну Назарије се својски предаде испуњењу свих прописа црквених. Неустрашиво проповедајући Јеванђеље Назарије дође у Медиолан (Милан). Тамо нађе у тамници Гервасија и Протасија, и служаше им са великом љубављу. Сазнавши за то месни кнез нареди те избише Назарија и прогнаше из града. У визији некој јави му се мајка његова и рече му, да треба да иде у Галију (Француску) и тамо проповеда Јеванђеље. Тако Назарије и учини. После неколико година Назарије опет дође у Медиолан, сада са младићем Келсијем, учеником својим, кога он крсти у Галији. Ту затече браћу Гервасија и Протасија још у тамници, у коју и њега брзо баци кнез Анулин. И радоваху се Христови мученици због новог сусрета по Божјем Промислу. Цар Нерон нареди, да се Назарије убије; и кнез изведе из тамнице Назарија и Келсија, и одсече им главе. Ускоро потом бише посечени и св. Гервасије са Протасијем од некога војводе Астазија, који кроз Медиолан иђаше у рат против Мораваца. Па кад чу војвода, да ова два брата не приносе жртве идолима, убоја се да због тога не изгуби битку, па нареди те их одмах посекоше. Гервасије и Протасије беху близанци блажених родитеља и за веру такође ученика: Виталија и Валерије. Мошти св. Назарија пренесе св. Амвросије из неког врта ван града у цркву св. Апостола, а мошти св. Гервасија и Протасија беху му откривене у једној чудесној визији.

    Чисто срце Господ жели,
    Јеванђеље тако вели:
    Чиста дева ти остаде,
    Чисто срце Богу даде —
    О предивна светитељко,
    Наш узоре, света Петко!
    Ум пречисти Господ тражи,
    Без маштања и без лажи:
    Ти му даде ум пречисти.
    К'о анђелски — такав исти.
    О предивна светитељко,
    Чуј нам молбе, света Петко!
    Душу чисту Господ иште
    К'о небеско светилиште;
    Такву душу ти одгаји,
    Што на небу сад се сјаји,
    О предивна светитељко,
    Помози нам света Петко!
    Помози нам молитвама
    У животним невољама:
    У облачној земној тузи
    Засветли нам слично дузи —
    О предивна чедна дево,
    Света мајко Параскево?

    РАСУЂИВАЊЕ

    Примери како светитељи сами откривају људима своје скривене мошти, оправдавају поштовање моштију светитељских, а да и не говоримо о чудотворном дејству тих моштију, које их двоструко оправдава. Гроб св. Петке дуго и дуго нико није знао. Једном се деси да неки морнар умре и тело му би бачено у близину гроба светитељкиног. Када се тело претвори у леш и поче одавати неподносиви смрад из себе, неки монах, који се недалеко подвизаваше, зовну сељаке, те сахранише леш. И деси се, да га сахранише у сами гроб св. Петке. Те ноћи јави се св. Петка у сну једноме од тих сељака, што сахранише леш, Ђорђу по имену. Јави се као нека прекрасна и преукрашена царица, окружена многим и дивним војницима, па рече: „Ђорђе, одмах извади мошти моје и положи их на друго место, јер не могу више подносити смрада од онога леша". И рече му св. Петка, ко је и одакле је. Исте те ноћи имала је исто такво виђење и једна сељанка из тога места, Ефимија. Сутрадан сељаци оду, почну копати, и заиста нађу мошти св. Петке, необично мирисне и, као што се убрзо показало, чудотворне. — О моштима св. Гервасија и Протасија прича св. Амвросије, како су исте њему на сличан начин биле откривене. Једне ноћи јаве се будноме Амвросију два красна младића и један старац, за кога Амвросије мисли, да је апостол Павле. И док су младићи ћутали старац рече Амвросију о њима, да су то Христови мученици, да њихове мошти леже на оном истом месту на коме се Амвросије у то време Богу мољаше, и да ће све остало сазнати о њима из једне књижице, коју ће наћи у гробу. Сутрадан објави Амвросије своје виђење, почну копати и заиста нађу мошти двојице људи, о којима из нађене књижице сазнаше, да се они зваху Гервасије и Протасије. У присуству св. Амвросија неки слепац Севир дотаче се тих св. моштију и одмах прогледа.

    pravoslavnikalendar.iz.rs


    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  3. #53
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Свети Лука апостол и јеванђелист - Sv.Petar Cetinjski


    Свети Лука апостол и јеванђелист

    Родом је био из Антиохије Сиријске. Још у својој раној младости изучио је грчку филозофију, медицину и живопис.

    У време деловања и рада Господњег овде на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је Његову спасоносну науку и био је сведок чудесних дела Његових. Због тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, поверова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан да проповеда Божанско Јеванђеље у свету.

    Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце.

    Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима.

    Његово дело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује Светом и шири Јеванђеље. Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћењем људи у хришћанску веру. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје. Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.

    Тропар (глас 3):
    Апостолских дјејаниј сказатеља, и евангелија Христова свјетла списатеља, Луку препјетаго, неисписана сушча Христовје церкви, пјесанми свјашченими свјатаго апостола похвалим, јако врача сушча человјеческија немошпчи, јестества недуги и јазви душ исцјељљајушча и мољашчасја непрестано за души нашја.

    СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ
    (1749-1830) Петар Ⅰ Петровић Његош


    Свети Петар, Митрополит цетињски рођен 1. априла 1749. год. у Његушима од оца Марка и мајке Марије, рођене Мартиновић. Када је Петру било 10 година, Митрополит Сава Петровић, стриц Петровог оца Марка, довео га је у Цетињски манастир „да учи књигу". У дванаестој години је примио монашки подстриг, у петнаестој је послат у Русију на даље школовање. Када се 1766. године упокојио Митрополит Василије, јеромонах Петар се вратио на Цетиње. Владика Сава га је убрзо рукопложио за јеромонаха, а нешто касније га је произвео у чин архимандрита. Са благословом Митрополита Саве 1777. године одлази у Русију да прикупи помоћ и тражи заштиту свог српског народа. По упокојењу Митрополита Саве 1781. године, за његовог наследника изабран је Арсеније Пламенац, његов сестрић, који је после три године умро. Тада је за духовног и световног владара Црне Горе изабран архимандрит Петар Петровић. Хиротонисао га је у епископа у Сремским Карловцима 1784. године митрополит Мојсије Путник. Свети Петар Цетињски се посебно залагао да спречи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године. Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица. После 46 година архипастировања преставио се у Господу, у Цетињском манастиру, на данашњи дан, 1830. године у 81 години земаљског живота. Житије и Службу Светом Петру Цетињском написао је 1893. године београдски Митрополит Михаило на основу историјских извора и усменог казивања цетињског митрополита Митрофана Бана. Митрополит Петар, прозван Петар Цетињски, поштован је као свет још за живота. Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру.

    Тропар (глас 8):
    Приђите данас, о православни, да се свечано зарадујемо, и да видимо свечасне и свеславне врлине, трудове и подвиге, свећњака пресветлог из црногорскога краја, међу архијерејима великог Петра, многохваљеног пастира и учитеља: Јер га дивним учини Господ међу Светима Својим, истински нетрулежног после четири године из земље га пројави: Његовим молитвама, Христе Боже, спаси душе наше.

    Свети Јулијан и Дидим Слепац

    Св. Јулијан, звани Пустињак, беше Персијанац и сељак без школовања, али због чистоте срца — сасуд благодати Духа Светога. Подвизавао се украј Еуфрата у Месопотамији. Имао дар видовитости. У сами час када погибе Јулијан Одступник, св. Јулијан то прозре духом и објави ученицима својим. Његов савременик, св. Дидим слепац у Александрији; такође провиде духом погибију Јулијанову; беше на молитви ноћу, када му дође глас с неба: „данас је нестало цара Јулијана, извести о томе патријарха Атанасија". Св. Антоније Велики веома је уважавао овога чудеснога слепца Дидима, који је имао дух видовит, и свраћао је код њега, кад год је из пустиње долазио у Александрију, и заједно с њим Богу се молио. И св. Јулијан и св. Дидим, дивне слуге Божје, упокојили су се после 362. год.

    Божествени Лука, и уман и учен,
    Драговољно беше за Господа мучен.
    Избећи могаше поруге и муке,
    Но свет не би им'о великога Луке.
    Лука млади виде Божију Истину,
    Предаде се срцем Божијему Сину
    Слуша Учитеља, гледа Чудотворца,
    И у Њему позна свог бесмртног Творца,
    Виде Васкрслога и говори с Њиме,
    Чудеса сотвори у Његово име.
    И Христос му поста јединствена радост,
    Жртвова Му Лука ум, благо и младост.
    Кад остари Лука, млад Христом бејаше,
    Од Христа примаше и свету даваше,
    Па кад свету даде што могаше дати
    Тад му свет, по Писму, немилошћу плати...
    О маслини старој виси старац Лука
    С осмејком на лицу, прекрштених рука,
    Са неба се пружи рука самог Христа
    И прихвати душу Свог Јеванђелиста.
    Сад у Рају светлом с други апостоли,
    За цркву се свету свети Лука моли.

    РАСУЂИВАЊЕ

    Може ли грешник за десет дана искајати грехе своје? По неизмерном милосрђу Божјем може. У време цара Маврикија беше неки чувени разбојник у околини Цариграда. И у околини престонице и у самој престоници владаше страх и трепет од њега. Тада му сам цар Маврикије посла крст у знак вере, да му не ће ништа учинити, ако се преда. Разбојник прими крст и предаде се. Дошавши у Цариград он паде пред ноге цареве и мољаше за опроштај. Цар одржа реч, помилова га и пусти га у слободу. Но одмах по том разболе се разбојник тешко, и предосети да му се приближује смрт. Он се поче горко кајати за све грехе своје, и плачевно молити се Богу, да му Бог опрости као што му беше и цар опростио. Многе сузе проли на молитви, тако да му марама којом сузе брисаше беше сва наквашена сузама. И умре разбојник после 10 дана плача и молитве. Исте ноћи када он умре виде лекар, који га лечаше, у сну визију чудесну: када разбојник на постељи испусти душу, скупише се око њега некакви црнци са многим хартијама, на којима беху исписани греси умрлога. Ту се јавише и два светла анђела. Међу њима поставише се теразије, и црнци весели метнуше све оне хартије, и њихова страна теразија претеже, јер друга страна беше празна. „Шта ћемо ми метнути?" саветоваху се ангели. „Потражимо неко добро у животу његовом!" И обрете се у рукама једног ангела она марама наквашена покајничким сузама. Ангели је брзо метнуше на своју страну теразија, и њихова страна одједном претеже све оне хартије. Тада црнци побегоше жалосно урлајући а ангели узеше душу и однеше у рај славећи човекољубље Божје.

    pravoslavnikalendar.iz.rs
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  4. #54
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Свети великомученик Димитрије - Mitrovdan

    Овај славни и чудотворни светитељ роди се у граду Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода Солунски; па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не само не послуша цара него, напротив, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у граду Солуну. Чувши то цар веома се огорчи на Димитрија, па када се једном враћаше из рата против Сармата, цар Максимијан сврати у Солун нарочито, да ствар испита. Призва, дакле, цар Димитрија војводу и испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призна да је хришћанин, и уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека Димитрије уручи све своје имање своме верноме послушнику Лупу, да разда сиротињи, и оде у тамницу весео, што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел божји и рече му: „мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!" После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и сахранише чесно. Из тела страдалца Христова потече целебно миро, којим се многи болесници излечише. Ускоро над моштима би подигнута мала црква. Неки велмож Илирски Леонтије бејаше болестан од неизлечиве болести. Он притече моштима св. Димитрија с молитвом, и би потпуно исцељен. Из благодарности подиже Леонтије много већу цркву на место старе. Светитељ му се јави у два маха. Када цар Јустинијан хтеде пренети мошти светитељеве из Солуна у Цариград, искочише пламене искре од гроба и чу се глас: „станите, и не дирајте!" И тако мошти св. Димитрија осташе заувек у Солуну. Као заштитник Солуна св. Димитрије много се пута јављао и много пута спасао Солун од велике беде. Чудесима његовим броја нема. Св. Димитрија сматрају Руси покровитељем Сибира, који је освојен и Русији присвојен 26. октобра 1581. год.

    Преподобни муч. Јоасаф

    Ученик св. Нифонта патријарха Цариградског. Подвизавао се у Св. Гори. Имаше толику љубав према Христу Господу, да му се сви подвизи учинише као недовољни, због чега жељаше да пострада из љубави према Господу своме. Зато оде у Цариград, где јавно пред Турцима исповеди веру у Свету Тројицу и Сина Божјег. Огорчени Турци одсекоше му главу, 26. окт. 1536. год.

    Спомен великог земљотреса

    У време цара Лава Исаврјанина би страховит и дуготрајан земљотрес у Цариграду 740. год. Народ схвати то као казну Божју за грехе, и мољаше се Пресветој Богородици и св. Димитрију с великим покајањем, док се Бог не смилова и земљотрес не преста.

    Солун дични слави светитеља свога
    Димитрија светог, слугу вишњег Бога. —
    Димитрије војевода,
    Слуга Творца и Господа.
    Свети Павле Солун сузама рошаше,
    Димитрије својом крвљу залеваше —
    Димитрије војевода,
    Слуга Творца и Господа.
    Сузе апостола и крв мученика
    Солуну су слава, спасење и дика. —
    Димитрије војевода,
    Слуга Творца и Господа.
    Прославимо и ми Христова војника,
    Мироточног свеца, храброг мученика,
    Димитрије војевода,
    Слуга Творца и Господа.

    РАСУЂИВАЊЕ

    Чудо св. Димитрија Солунског. Св. Димитрије био је за живота војвода Солунски, и остао је то по смрти. Његово присуство у Солуну људи су осећали нарочито приликом великих беда. Он заштићава град, отклања невоље, одбија завојеваче, и помаже свакоме ко његово име призове. Ево једног дивног случаја његове необичне помоћи људима у беди. Једном нападоше варвари на Солун, и не могоше га узети. Гневни због тога они попленише сву околину, и одведоше у ропство две красне девојке, које дароваше своме кнезу. А девојке те знадоше добро рукама да везу. Када кнез виде неке њихове ручне радове, рече им: „чујем да у вашој земљи има велики Бог Димитрије, и он велика чудеса твори, извезите на платну лик његов". Девојке му рекоше, да св. Димитрије није Бог него слуга Божји и помоћник хришћанима, и најпре се опираху да везу лик светитељев, но када им кнез припрети смрћу, оне заповеђено учинише, и посао до дана св. Димитрија завршише. Уочи дана празника, дакле, оне обе гледаху у свој вез и плакаху тугујући једно због тога што тај празник проводе у ропству, а друго због тога што везени лик свога омиљеног светитеља морају да даду нечестивом варварину. И мољаху се обе девице св. Димитрију, да им опрости. Тада се јави св. Димитрије, и узе обе девојке, као негда ангел пророка Авакума, пренесе их у Солун и постави у своју цркву. У цркви се служаше свеноћно бденије, и народа беше врло много. И сазнавши за чудесно спасење ових хришћанских девојака, сви прославише Бога и Његовог великог слугу и војводу св. Димитрија.

    pravoslavnikalendar.iz.rs/


    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  5. #55
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    Arandjelovdan - Sveti Arhistratig Mihail

    Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Зашто баш у Новембру? зато што Новембар представља девети месец после месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских, који су најпре створени. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији”. Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја!! (Види о архангелу Михаилу Ис. Навина 5, 13–15; св. Јуде 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и прочих небесних сила безтелесних. Амин.

    Небесни архистратизи,
    Што гледате нас у бризи,
    Крилима нас закрилите,
    Силом својом оградите.
    Божјом силом оружани,
    Божјом славом увенчани,
    Ви пламени мач носите,
    Зле демоне да косите.
    Хитро, хитро као зраци,
    Ви летите на облаци,
    На облаци материје,
    Где се бој за Бога бије.
    Без умора и без санка
    Ви лебдите без престанка
    Над људима и тварима,
    Над безбројним мировима.
    За вама су војске силне,
    Војске чедне и умилне.
    Ангели су војска ваша
    И по Творцу браћа наша.
    Војсковође моћног неба,
    Водите нас куда треба —
    Ка престолу Свевишњега
    Што нас створи из ничега.
    РАСУЂИВАЊЕ

    Да ангели Божји непрекидно опште са овим светом о томе сведочи Св. Писмо јасно и непобитно. Које из Светога Писма које из Св. Предања црква православна дознала је имена седморице началника ангелских сила, и то: Михаила, Гаврила, Рафаила, Урила, Салатила, Јегудила, Варахила (уз то неки спомињу и осмог – Јеремила). Михаил на јеврејском језику значи: ко је као Бог или ко је раван Богу? Св. Михаил изображава се још од првих времена хришћанских као војвода, који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. На врх копља има платнену пантљику са црвеним крстом. Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем вере православне и борцем против јереси верских. Св. Гаврил значи – муж Божји, или крепост Божја. Он је благовеститељ тајни Божјих, нарочито тајне боговаплоћења, и свих осталих тајни, које с оном стоје у вези. Изображава се: у десној руци држи фењер са запаљеном свећом унутра, а у левој огледало од зеленог камена јасписа. Огледало означава премудрост Божју, као тајну скривену. Св. Рафаил значи – исцелење Божје, или Бог исцелитељ (Тов. 3, 17; 12, 15.). Изображава се: десном руком води Товију, који носи рибу ухваћену у Тигру, а у левој држи алабастар лекарски. Св. Урил – огањ или светлост Божја (III Јездра 3, 1; 5, 20). Изображава се: десном руком држи мач против Персијанца, а у левој пламен огњени. Св. Салатил значи молитвеник Божји (III Јездра 5, 16). Изображава се са лицем и очима погнутим, а руке држећи на прсима као на молитви. Св. Јегудил – славитељ Бога. Изображава се: у десној руци држи венац златан, а у левој трострук бич. Св. Варахил – благослов Божји. Изображава се: носи у недрима руже беле. Јеремил – узвишење Божје (III Јездра 4, 36). Поштује се као внушитељ и побудитељ узвишених помисли, које човека уздижу к Богу.

    pravoslavnikalendar.iz.rs/



    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  6. #56
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647
    Sutra su Božićne poklade, dan praštanja i veselja: Običaji pred veliki post!


    Sutra 27. novembra pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, ali i Božićne ili Bele poklade, poslednji dan u Beloj nedelji (nedelji pred post) i dan pred početak velikog Božićnog posta.

    Većina običaja vezani za poklade odnose se na zaštitu od zlih duhova, paganskog su porekla i u mnogim mestima se proslavljaju kroz zabave sa maskiranim igračima i glasnom svirkom.

    Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri (olalija). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih. Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.

    Poklade su obično dan neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama, a praktikuju se širom sveta. Povorke i karnevali pod maskama karakteristični su za Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge. Slave se i među pravoslavcima, naročito u Grčkoj i Rusiji. Poklade se u Rusiji obeležavaju praznikom Maslenica. Većina pokladnih tradicija uključuje ceremnoijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati različita simbolična značenja.

    Kod Srba poklade se obeležavaju pred početak Božićnog posta, kao i uoči Vaskršnjeg ili velikog posta ("bele poklade").

    Božićnje poklade su crkveni i narodni praznik. Nekada se ova nedelja u srpskim selima oko Smedereva obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani nekad darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima. Učesnici povorke bi najčešće predstavljali vesele svatove koji pevaju uz smeh i šalu. To bi po pravilu bili seoski mladići, a ređe i devojke.

    Slični običaji postoje među Srbima u Popovom polju u Hercegovini i u Vojvodini. Tamo sela obilaze povorke "mečkara", što su po licima nagaravljeni muškarci odeveni u stara i pocepana odela.

    Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.

    Božićni post je ustanovljen da bismo se pre dana Hristovog Rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bismo čista srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekamo Sina Božijeg koji se javio svetu, i da bi Mu pored običnih darova i žrtvi, prineli naše čisto srce i želju da sledimo Njegovo učenje.

    stil.kurir.rs

    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  7. #57
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647


    Ваведење Пресвете Богородице

    Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благољепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац св. Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Св. Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет” када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму. И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата св. Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.

    Тропар (глас 4):

    Днес благоволенија Божија предображеније и человјеков спасенија проповједаније в храмје Божији јасно Дјева јављајетсја, и Христа всјем предвозвјешчајет: тој и ми велегласно возопијим: радујсја, смотренија зиждитељева исполњеније.

    Родитељи Свету Деву
    У храм свети увођаху,
    И по своме обећању
    Господу је предаваху:
    Храм се у храм увођаше,
    Док ангели запојаше,
    Запојаше у милини
    Малој Деви у белини.
    Нашу Деву деве прате
    Са химнама и свећама,
    Захарија приводи је
    Светињи над Светињама;
    У светињу уводи је
    Где се страшна тајна крије
    Где је ћивот од завета,
    Где је златна кадилница,
    Где је жезал и где мана,
    Где свих тајни сакривница —
    Ту се води Дева чиста,
    Тајни ћивот живог Христа.

    РАСУЂИВАЊЕ

    Покори се вољи Божјој и не испитуј сувише судове Божје, јер можеш с ума сићи. Јер су судови Божји безбројни и недокучни. Неки монах у пустињи мислећи за себе да је достигао савршенство мољаше се Богу још, да му Бог открије Своје различне судове у животу људском. И Бог му стави помисао у ум, да иде на далеко некоме старцу духовнику, и пита о томе. Када пак монах беше на путу придружи му се ангел Божји у виду обична човека и рече му да и он хоће к ономе старцу. Путујући тако заједно падоше на конак код некога богољубива човека, који их добро угости давши им да једу из сребрног тањира. Када једоше, ангел узе тањир и баци га у море. Монаху то беше и чудно и криво, но ћуташе. Други дан падоше на конак опет код некога човека гостољубца, који их усрдно прими и својски почасти. При поласку изведе тај човек сина свога јединца, да га путници благослове. А ангел Божји узе дете за гушу и удави. Ражљути се монах и упита ангела, ко је он и зашто таква недела чини? Одговори му ангел кротко: онај први човек у свему је Богу угодан, и ништа нема у дому његову што је неправдом стечено осим оног сребрног тањира. По Божјем суду ја бацих онај украђени тањир, да би човек онај био у свему прав пред Богом. И онај други муж је Богу угодан, и нема ништа у дому његову што би навлачило гнев Божји осим сина му, који би, ако би одрастао, био велики злотвор и сасуд демонски. Зато по Божјем суду удавих то дете, да му душу спасем за времена због доброте очеве, а и оца да сачувам од беде многе. Ето то су и такви су тајанствени и недокучни судови Божји. А ти, старче, иди у своју келију и немој се трудити улудо испитујући оно што је у власти јединога Бога.

    pravoslavnikalendar.iz.rs


    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  8. #58
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647

    BADNJI DAN? Da li znate šta mi to danas obeležavamo i koji je smisao toga

    Sečenje badnjaka se vrši zato što su vitlejemski pastiri, nakon što im se obratio anđeo i sa njim "mnoštvo vojske nebeske", nasekli granje i odneli ga u pećinu u kojoj ih je Josif založio kako bi se ugrejali. Ali, zašto se slama baca po podu i na koje nas hrišćanske vrednosti to podseća?

    Širom hrišćanskog sveta, gotovo po pravilu, Crkva je pod parolom da je suština važnija od forme prihvatala i pokrštavala brojne paganske običaje, i davala im novi smisao, ne bi li privolela potencijalne vernike "čije duše treba spasiti" te istovremeno iskorenila staru mnogobožačku religiju.

    Tako je bilo i među Srbima, tako je i sa Badnjim danom. Običaji vezani za ovaj praznik imaju svoje duboke balkanske prethrišćanske korene, neki bi rekli i pretslovenske, ali su prihvatanjem hrišćanstva oni dobili jedan potpuno drugi smisao i značenje, pa i objašnjenje. O paganskim korenima ćemo neki drugi put, kada bude bio adekvatniji trenutak. Sada ćemo se pozabaviti hrišćanskim suštinama. I to taksativno, radi preglednosti.

    Sečenje badnjaka se vrši zato što su vitlejemski pastiri, nakon što im se obratio anđeo i sa njim "mnoštvo vojske nebeske", nasekli granje i odneli ga u pećinu u kojoj ih je Josif založio kako bi se ugrejali. Ovo je legenda bez uporišta u Novom zavetu, ali se smatra nagoveštajem drveta od kojeg je napravljen krst na kojem je Hrist razapet. Ne treba smetnuti ni sa uma to, što se mahom seče mladi i pravi cer za badnjak; u pitanju je drvo iz roda hrastova, vezano za paganski kult gromovnika, a ova preferencija možda je opstala zbog lingvističke sličnosti reči "Hrist" i "hrast" (koje inače nemaju nikakve etimološke veze jedna sa drugom).


    Posipanje žitom na Badnji dan i na Božić, reminiscencija je na žito koje je Presvete Bogorodica bacala stoci u štali (koja se nalazila u pećini) nakon što se Isus rodio, kako životinje ne bi jele slamu u jaslama u kojima je dete ležalo.

    Slama koja se posipa po podu — u današnje vreme sve ređe, posebno u urbanim sredinama — simboliše slamu u vitlejemskoj pećini, podseća nas na to da se Isus rodio u štali, podseća nas na važnost skromnosti i smernosti, na važnost toga da se ne gordimo pred drugima jer eto — Bog se utelovio na jednom tako neuglednom mestu. Drugim rečima: to što je neko rođen u obilju ne znači da je iznad drugih.

    Kađenje doma simboliše zlato, tamjan i smirnu: darove koje su mudraci sa Istoka doneli najvažnijem novorođenčetu u istoriji ljudske vrste. Orasi koji se bacaju u uglove doma pak predstavljaju Božiju vlast na sve četiri strane sveta: takvo je, barem, tumačenje.


    Pogača simboliše telo Hristovo, vino — krv. Dakle, domaća pričest u malom. Riba je najstariji simbol hrišćanstva, i simbol samog Sina Božijeg, so se drži za simbol božanske sile, a med za — simbol slatkoće večnog života u Bogu. Sveća predstavlja svetlost Božiju: "Ja sam svetlost svetu", kaže Isus. Konačno, paljenje badnjaka od čega takođe nastaje svetlost, označava završetak Badnjeg dana i početak Božića, a tu se vraćamo na ono što je Josif učinio u pećini.

    Treba pomenuti i par važnih običaja vezanih za ovaj dan. Naime, Srbin kada odabere drvo koje će seći, okrene se ka istoku, prekrsti se tri puta, sazove Boga, svoju krsnu slavu i Božić, pa tek onda sekirom seče badnjak. Nakon što se badnjak unese u dom a pre sedanja za trpezu na Badnje veče, peva se tropar "Roždestvo tvoje", ukućani se potom pomole Bogu, izgovore molitve koje znaju i čestitaju jedni drugima.

    Božićni tropar glasi:
    "Rođenje Tvoje, Hriste, Bože naš,
    zasija svetu svetlost razuma,
    jer u njemu oni koji zvezdama služahu
    od zvezde se naučiše
    da se klanjaju Tebi,
    Suncu Pravde,
    i Tebe da poznaju sa visine Istoka,
    Gospode, slava Tebi".

    telegraf.rs
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  9. #59
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,475
    Thanked: 647


    Božićna poslanica patrijarha Irineja - "Kosovo i Metohija su srpski Jerusalim i sveta zemlja"

    Badnji dan obeležava se liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosnihi hrišcanski praznik Božić

    Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka.

    Badnji dan obeležava se liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosniji hrišcanski praznik Božić.

    Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej pozvao je u Božićnoj poslanici vernike da srcem i dušom budu jedno sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji koje je "naš večni zalog".

    Istakao je da se ne sme zaboraviti da su Kosovo i Metohija srpski Jerusalim i sveta zemlja i pozvao da se ne zaborave i naši građani koji žive na Kosovu i Metohiji u teškim uslovima.

    Prema njegovim rečima, "ništa nam neće vredeti ni država, niti uređeni gradovi i sela, ni ekonomski napredak kome toliko težimo, niti sva dobra ovoga sveta, ako kao narod postepeno, ali sigurno nestajemo, tojest ako više umiremo nego što se rađamo".

    Takođe je pozvao vernike da se mole za sve ljude i za mir u svetu kako bi se oni koji drže poluge moći okrenuli dobru.

    - Mi pravoslavni hrišćani i deca Crkve, Njegovom (božjom) blagodaću osnaženi, bez obzira na to kako se drugi odnose prema nama bilo gde, u otadžbini, okruženju i vascelom svetu, svima uzvraćamo po zapovesti Božjoj - bratski i prijateljski, ma koje vere i narodnosti oni bili, znajući da nas Bog ljubavi pita šta mi činimo drugima, a ne šta drugi čine nama - istakao je patrijarh.

    Poslanica;

    Kosovo i Metohija su naš Jerusalim, naša sveta zemlja, budimo jedno sa našim narodom koji ga čuva i brani, poručio je poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej u Božićnoj poslanici, u kojoj opominje da nam ništa neće vredeti ni država, ni ekonomski napredak ako više umiremo nego što se rađamo, jer ćemo tako nestati kao narod.

    "Osobito pozivamo sve verne da u ovoj tihoj noći, srcem i dušom budu jedno sa mnogostradalnim pravoslavnim srpskim narodom koji verno čuva i brani svaku stopu svete zemlje Kosova i Metohije, koja nam je, ne zaboravimo nikada, darovana od Gospoda kao večni zalog", naglasio je patrijarh Irinej.

    Kaže da su vremena burna dolazila i prolazila, ali su za sve to vreme naši preci u svojim srcima neizbrisivo nosili Pećku patrijaršiju, Gračanicu, Bogorodicu Ljevišku, Banjsku, Dečane, Svete arhangele i na hiljade drugih svetih oltara širom Kosova i Metohije.

    Prema rečima patrijarha Irineja, naši su preci znali ko je još u sedmom stoleću kročio na tu svetu zemlju, otvarao prve škole pri manastirima, pisao knjige, živopisao freske i ikone, otvarao prve bolnice, pisao slovenske knjige.

    Patrijarh Irinej kaže da su oni znali koji su vladari iz loze Nemanjića, Lazarevića, Brankovića, Petrovića, Obrenovića i Karađorđevića podizali svetinje širom srpske zemlje i navodi: A znamo to i mi, njihovi potomci.

    Znamo da je na Kosovu i Metohiji ostao naš napaćeni narod da mučenički ispoveda svoju svetu pravoslavnu veru i hrabro svedoči svoje srpsko ime, napominje poglavar SPC.

    Znamo, kao što i oni znaju, i ne zaboravljamo ništa od svega toga, jer su Kosovo i Metohija naš Jerusalim, naša sveta zemlja. I zato možemo da, zajedno sa spalmopojcem Davidom, molitveno obećamo: "Ako zaboravim tebe, Jerusalime," – ako zaboravim tebe, Kosovo i Metohijo, – "neka me zaboravi desnica moja", poručuje patrijarh Irinej.

    Prema rečima poglavara SPC, "ništa nam neće vredeti ni država, ni uređeni gradovi i sela, ni ekonomski napredak kome toliko težimo, niti sva dobra ovoga sveta, ako kao narod postepeno, ali sigurno nestajemo, to jest ako više umiremo nego što se rađamo".

    Patrijarh Irinej ističe da našim hrišćanskim precima nije bilo teško da, tokom svoje burne istorije, nekad doslovce iz pepela vaspostave državu, privredu, kulturu i sve ono što ih je oduvek činilo pripadnicima istinski evropske civilizacije.

    "To im je svaki put polazilo za rukom jer su njihovi domovi bili ispunjeni verom, vrlinama i snagom, dok su im se deca izobilno rađala", ukazuje poglavar SPC patrijarh Irinej u Božićnoj poslanici.

    Razni izvori sa neta


    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

Strana 6 od 6 PrvaPrva ... 456

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •  

Prijatelji Sajta: