Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunesWindows Media PlayerReal PlayerQuickTime


Trenutna pesma: Loading ...
Radio Stanica:
Bit rate:
Status servera:

Strana 1 od 4 123 ... ZadnjaZadnja
Prikaz rezultata 1 do 10 od 32

Tema: Knjizevnost

  1. #1
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,510
    Thanked: 648

    Knjizevnost

    Knjizevnost


    Vojislav J. Ilic



    Vojislav Ilić je rođen u Beogradu 1860. godine u književničkoj porodici. Njegov otac Jovan Ilić bio je poznati pesnik i političar opozicionar. Kuća Jovana Ilića bila je najpoznatija i najuglednija kuća u Beogradu druge polovine 19. veka, sastajalište i debatni klub o književnim i političkim pitanjima. Okupljala je pisce različitih umetničkih i političkih opredeljenja, ali i veliki broj javnih i političkih radnika. Tu su se sretali Zmaj, Jakšić, Kostić, Kaćanski, Glišić, Lazarević, Veselinović, Matavulj, Sremac, Nušić, Ranković, Domanović, Mitrović, Matoš, Skerlić i mnogi drugi. "Na pragu te kuće — pisao je Branislav Nušić — susretala se stara romantična književnost koja je već izumirala, i nova, realistična, koja se umesto nje javljala; kroz tu kuću, jednom rečju, prodefilovala je cela naša književnost sedamdesetih i osamdesetih godina." U ovoj kući je Branislav Nušić prvi put, u rukopisu, čitao svoju prvu napisanu komediju Narodni poslanik.

    Svoja politička shvatanja Ilić je formirao u očevoj kući: bio je vrlo aktivan u javnom životu i političkim manifestacijama. Držao je žestoke govore na omladinskim političkim skupovima. Objavljivao političke tekstove u opozicionim listovima, svojim satiričnim pesmama ismevao je stanje u društvu, tiraniju vlasti i apsolutizam dinastije. Bunt njegovih pesama bio je snažniji nego tada poznatih pesnika satiričara Đure Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja, ali nisu dostigle značajniji umetnički nivo. Zbog svojih političkih aktivnosti stalno je bio na udaru vlasti: proganjan, optuživan, izvođen na sud, morao je da beži iz zemlje.

    Pošto je još od detinjstva bio slabog zdravlja, Vojislav Ilić nije uspeo da završi gimnaziju. Vanredno je pohađao predavanja na Velikoj školi koliko da stekne obrazovanje koje nije moglo da bude verifikovano zbog nezavršene gimnazije. Nedostatak školskog obrazovanja Ilić je nadoknadio čitanjem i učenjem u bogatoj očevoj biblioteci i praćenjem razgovora za vreme sedeljki u domu Ilića. Čitao je rimske, ruske, nemačke, engleske i američke pesnike. Bavio se prevođenjem poezije. Rano je počeo da piše i sa šesnaest godina objavljuje baladu Lepid. U dvadeset i prvoj godini, 1881.godine, u časopisu OtadžbinaRibar. Sarađuje u brojnim listovima i častopisima postavši najplodniji pesnik svoga vremena. Za života je objavio tri knjige pesama — 1887, 1889, 1892. Umro je od tuberkuloze 1894. godine u Beogradu.

    Pesničko delo Vojislava Ilića ne može se podvesti ni pod jednu školu. Njegovo petnaestogodišnje pevanje predstavlja neku vrstu sinteze stvaralačke poetike 19. veka. Prema primenjenom pesničkom postupku Ilićevo pesništvo se
    deli na:

    — objavljuje svoje najobimnije pesničko delo, spev klasicističko pesništvo inspirisano grčkom i slovenskom mitologijom, ali i mitologijom mnogih drugih evropskih i istočnih naroda (Bahus i Kupidion, Danaja);
    — romantičarsko pesništvo sa motivima iz prošlosti i istočnjačkim motivima; tu je izražena žalost što život brzo prolazi, dominantan je elegični ton, izbija melanholično osećanje (Ljeljo, Pećina na Rudniku);

    — realističko pesništvo koje se prilično neuspešno ostvarilo u satirično-socijalnim pesmama, ali je zato visoke umetničke domete dostiglo u deskreptivnim pesmama (Sivo, sumorno nebo, Grm);

    — parnasovsko pesništvo ostvareno je uglavnom na antičkim motivima i obeležilo je Ilića kao pesnika evropske kulture (Tibulo, Himna vekova);

    — simbolističko pesništvo u stvari je naslućivanje simbolizma; ostvareno je u samo jednoj, 1892.godini; otkrilo je pesničko vizionarstvo Vojislava Ilića; sigurno je, da nije umro tako mlad, da bi bio pesnik u duhu i rangu pesnika evropske moderne (Kleon i njegov učenik, Zapušteni istočnik).

    Pesništvo Vojislava Ilića je raznovrsno i sa žanrovskog aspekta: ogledao se u satiričnoj i rodoljubivoj poeziji, ljubavnoj poeziji i romansama, elegijama i opisnim pesmama.

    Satirična poezija (Maskenbal na Rudniku, U lov, Već se kupe, Građanske vrline, Orgije, Prijatelju, Jedan monolog mladog Slepčevića, Realists) pokazuje Ilićev aktivan odnos prema društvenoj stvarnosti, njegov slobodarski i kritički odnos prema režimu Obrenovića. Ove pesme nemaju veću umetničku vrednost, nisu dostigle nivo Zmajeve i Jakšićeve satire, ali ostaju kao svedočanstva jednog vremena i pesnikove beskompromisne borbe za društvenu pravdu.

    Rodoljubiva poezija (Na Vardaru, Rodoljub, Na grobu vojvode Dojčila u Solunu) po umetničkoj vrednosti stoji ispod satirične poezije ovoga pesnika.

    Ljubavna lirika niti je brojna niti je mnogo rečita. Najveće vrednosti dostiže ona koja se pretapa u elegiju (Ispovest, Gospođici N.).

    Romanse su posledica pesnikovog bekstva iz stvarnosti, utočište za zaborav na nevolje političke i intimne prirode (Ljubavna trka, Ljubavna priča o donu Nunecu i dona Klari).

    Elegije su osenčene melanholijom i rezignacijom kao posledicom nezadovoljstva društvenom stvarnošću i porodičnih nesreća (Elegija, Sumorni dan, Poslanica prijatelju, Elegija na razvalinama kule Severove, Ispovest).

    Opisne pesme ispunjene su jesenjim i zimskim pejzažima (Veče, Zimsko jutro, Zimska idila, Jesen, U poznu jesen, Sivo, sumorno nebo). U elegijama i opisnim pesmama Vojislav Ilić je ostvario najviše umetničke domete.

    Pesničko stvaranje i stvaralaštvo uopšte česta je tema Ilićevog pevanja: Mojoj muzi, Pesnik, Dva pesnika, Pesniku, Realista, Jedan monolog mladog Slepčevića. U dvema poslednjim pesmama izražen je Ilićev odnos prema romantizmu i realizmu. U pesmi Jedan monolog mladog Slepčevića zauzima kritički stav prema nekim osobinama i postupcima romantizma: protiv bombastičnih fraza i lažne patetike, a za više života u poeziji. U pesmi Realista on je protiv primitivizma realističke proze ("ledena suva proza"), a za više poezije u životu. Stvaralačka problematika prisutna je u pesmama sa skulpturalnom tematikom: Nioba, Tibulo, Mramorni ubica, Prva naredba.

    Izvor;
    riznicasrpska
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  2. #2
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,510
    Thanked: 648

    Odg: Knjizevnost

    Jesen

    Ko gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja,
    Na polju jesen stoji. Sa njene dražesne glave
    Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole,
    Do same mirisne trave.

    Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci,
    I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi,
    Priprema ona das spokojne večeri i dane,
    I žetvu bogatu nudi.

    Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno
    Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni
    I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevn,
    I gatke vremena davni'.

    I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji,
    Dok dremež ne svlada sve. I strašno šaptanje tada
    Kroz mirni prosusti dom al' i to gubi se brzo,
    I san lagano pada...
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  3. #3
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,510
    Thanked: 648

    Odg: Knjizevnost


    Anđeo mira

    Noć duboka vlada, i sve živo spava,
    na starome tornju ponoć otkucava -

    i u tome času, sa grančicom krina,
    anđeo se spusti sa rajskih visina.

    Sve pospalo ćuti, niko se ne budi;
    ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.

    Al' oseća granje, pa se tiho svija,
    oseća ga lahor, pa slatko ćarlija.

    I anđeo mira, kroz duboku tamu,
    spusti se pred oltar u pustome hramu.

    Pa prekrstiv ruke na blažene grudi,
    rujnu zoru čeka, da nebom zarudi.

    (1884)
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  4. #4
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,510
    Thanked: 648

    Odg: Knjizevnost

    Sveti Sava



    Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira
    na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?
    "Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata,
    sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata.
    Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge,
    klonulo je moje telo, umorne su moje noge -
    al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi,
    da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.
    Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru,
    i sad, evo, svetlost tražim u skromnome manastiru.
    Otvor'te mi, časni oci, manastirska teška vrata,
    i primite carskog sina ko najmlađeg svoga brata..."

    Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu
    i s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.
    A na pragu hrama svetog, gde se božje ime slavi,
    sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi.
    On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete,
    i ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete.
    Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi,
    ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.
    Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo,
    a kroz suze prošaputa: "Primamo te, milo čedo."

    * * *
    Vekovi su prohujali od čudesne one noći, -
    vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći -
    al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava,
    jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, sveti Sava.

    (1889)
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  5. #5
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,510
    Thanked: 648

    Odg: Knjizevnost

    Domovini



    Niko se, kanda, ne žuri više
    da vida tvoja skrhana krila -
    ni mača nema, ropstvo da zbriše -
    o zemljo draga! O zemljo mila!

    Na grobu tvoje prošlosti slavne
    sadašnjost leži raspeta, bleda:
    kroz gusti veo ponoći tavne
    budućnost čeka, pa zoru gleda.

    A vreme ide laganim gredom,
    da tužnom robu okove smrvi:
    ne časnom borbom - vec gorom bedom,
    u burno more rođačke krvi.

    I jednoga dana sunčevi zraci
    sumorno pašće za plave gore;
    ukrstiće se plameni mači
    u susret, možda, svetlije zore;

    trepet i strava paklena, ljuta,
    pokriće mesto krvavog boja -
    i svaki jauk stokratno puta
    prelomiće se kroz nedra tvoja!

    I sine l' zračak slobode mile,
    ti opet nećeš slobodna biti!
    Zovne l' te spomen prošlosti bile,
    ti ćeš se sama u groblje kriti!

    Jer nikog nema na svetu više,
    da vida tvoja skrhana krila -
    ni mača nema, ropstvo da zbriše -
    o zemljo draga! O zemljo mila!

    (1880)
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  6. #6
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,510
    Thanked: 648

    Odg: Knjizevnost

    Nad Beogradom



    Spomeniče nemi prohujalih dana,
    zašto ti je čelo sumorno i tavno?
    Da l' se sećaš, možda, krvavih megdana,
    što digoše u zrak tvoje ime slavno?

    Il' grobove brojiš tuđinskih sinova,
    što padoše redom pod zidine tvoje,
    - zaneseni čarom osvajačkih snova
    daleko od krila domovine svoje?

    Jest, i sada često, kad te kroz noć gledam,
    ukažu se ljudske gorostasne seni:
    s razmrskanim grud'ma, sa čelima bledim,
    i usnama hladnim u krvavoj peni...

    I ja slušam šapat nepojmljivog zbora,
    šapat koji tiho umire i tone...
    To je, možda, izraz dubokoga bola?
    To su, možda, reči koje kletvom zvone?

    O, koliko snova, nadanja i muka
    zariveno leži u kamenju tvome,
    što ih sruši smrti oružana ruka
    u danima slave, u pomamu svome!

    I ti jošte živiš!... Tvoju sedu glavu
    ne položi u grob tako burno vreme!
    Možda čekaš snova poništenu slavu,
    taj bleđani prizrak budućnosti neme?

    (1880)
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  7. #7
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,510
    Thanked: 648

    Odg: Knjizevnost

    Slutnja



    Što se muti zora sjajna?
    Zašto tuži cura bajna?
    Sunce zori ne izlazi,
    dragoj dragi ne dolazi.

    Kao odziv bojnoj trubi,
    momče jedno samrt ljubi.
    I dok mrtav junak leži,
    vranac konjic poljem beži.

    Pram njegove guste kose
    jecajući vetri nose -
    i gde pade, krsta nije,
    gusti bršljan da se vije.

    Ah, za mrtve ko da mari?
    Samo gavran tu šestari;
    al' se i on brzo vine,
    i gubi se u daljine...

    Što se muti zora sjajna?
    Zašto tuži cura bajna?

    (1882)
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  8. #8
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,510
    Thanked: 648

    Odg: Knjizevnost

    Priviđenje



    Božanstvena slika njena
    sinoć mi se u snu javi:
    imala je zelen venac
    na sumornoj, bledoj glavi.

    Ugašeno oko milo,
    svetilište od miline,
    duh, što sumnja, podizaše
    u bezkrajne, u daljine...

    Tako dusi tonu, blude,
    sa svetinjom doba stara,
    tako nebo snove budi,
    da silnije razočara.

    (1881)
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  9. #9
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,510
    Thanked: 648

    Odg: Knjizevnost

    Duh prošlosti



    Sa starih ruina, kad ponoć caruje svudi,
    diže se prošlosti duh. Ozaren buktinjom slave,
    on tajom žudi, il' kroz noć sumorno bludi,
    ko bledi prizrak umrlih snova i jave -

    i tihom pesmom, i blagim nebeskim glasom,
    on s tugom budi prošlosti davno vreme;
    i smerne zvezde trepere čudnim krasom,
    dok pesma tone u beskraje neme...

    Sve strepi, sluša... I pastir iza sna se budi,
    pa svu noć prati sumorne ove glase,
    i zalud odziv čeka - već plava zorica rudi,
    i bleda kandila noći na plavom nebu se gase...

    (1882)
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  10. #10
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,510
    Thanked: 648

    Odg: Knjizevnost

    Zvezda



    Noć je vedra, blaga,
    bledi mesec sja,
    u milini tone
    vasiona sva.

    I zvezdice mile
    rasipaju zrak...
    Samo jedna trepnu,
    pa je pokri mrak.

    Čija beše zvezda?
    Bog jedini zna!
    Spokojna je, mirna
    vasiona sva.

    (1881)
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

Strana 1 od 4 123 ... ZadnjaZadnja

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •  

Prijatelji Sajta: