Grupa Vozd

Више је немам

Ljubih je u snegu
Tu u ovoj ulici
Koliko je godina od tad
Otiš’o sam davno nisam mog’o birati
Pritisla me sirotinja, glad
Dok sam ja po belom svetu
Mačem pravdu delio
Živeo sam da je zaprosim
S’ njom u mome domu moj se drug veselio
Bog je jedan nek im optosti
A čuvao sam nju od svakog i svih
Ja poklonio sam njoj svoj najlepši stih
Nemam nje

Ne, ne više je nemam
Ne živim, ne pišem , više ne pevam
Ne ne nemam je više
Još uvek vetar, vetar na nju miriše
Ne, ne više je nemam
Ne živim, ne pišem , više ne pevam
Ne ne nemam je više
a sve što diše samo za njom uzdiše

Ko je posl’o vetar
što mi drum oduvao
ko iz kuće uze zvuke dečjeg smeha
nekrivim te druže baš si je sačuvao
ipak je to žena, postoji zbog greha
A čuvao sam nju od svakog i svih
Ja poklonio sam njoj svoj najlepši stih
Nemam nje

Ne, ne više je nemam
Ne živim, ne pišem , više ne pevam
Ne ne nemam je više
Još uvek vetar, vetar na nju miriše
Ne, ne više je nemam
Ne živim, ne pišem , više ne pevam
Ne ne nemam je više
a sve što diše samo za njom uzdiše

Земља лепоте

На небу од крила и тајни
Још један се лист се окреће
Календар живота се тањи
Шта нас то изнова покреће
Младост је земља лепоте
Тек сећања носе нас тамо
Причали нам други о томе
Сада то и сами знамо

Без страха и слутњи да касно је
Да немамо снаге и моћи
Преспавали смо дане и пропили смо ноћи
Мамили јутро да донесе дан
Варљиво, неважан, блед
Да анђелу на топли длан
Паднемо као снег
И будемо деца

На путеве рањивих снова
Дугу смо хтели навести
Љубав из очију крали
Али нисмо знали
Да ће нас јесен завести
А спавасмо на лишћу, трчасмо за ветром
Неверни нас дуго газили и клели
У песми се тражили, у песми пронашли
У себи се олако све до звезда пели

Без страха и слутњи да касно је
Да немамо снаге и моћи
Преспавали смо дане и пропили смо ноћи
Мамили јутро да донесе дан
Варљиво, неважан, блед
Да анђелу на топли длан
Паднемо као снег
И будемо деца

Зидови

Зид’о сам зид да буде зид
За нашу кићу за наш храм
Сазидо стид, баш ме је стид
А можда боља реч је срам
Сурови зид нас дели
Нисмо га таквог хтели

Зелим да зидове срушим
Лепше се без њих живи
Доста смо трпели увреда
Свему су зидови криви
Свих мојих освита испих врелину
Јутрос ме тешке мисли пробудише
Зидови немају ништа с тим
То је људско исувише
Зидови немају ништа с тим
То је људско исувише

Зид’о сам зид да буде зид
Бојама дуге украшен
Испаде сив, некако крив
Стојим пред њим некако уплашен
Свеједно које је боје
Зид је зид и готово је

Зелим да зидове срушим
Лепше се без њих живи
Доста смо трпели увреда
Свему су зидови криви
Свих мојих освита испих врелину
Јутрос ме тешке мисли пробудише
Зидови немају ништа с тим
То је људско исувише
Зидови немају ништа с тим
То је људско исувише

Зелим да зидове срушим
Лепше се без њих живи
Доста смо трпели увреда
Свему су зидови криви
Свих мојих освита испих врелину
Јутрос ме тешке мисли пробудише
Зидови немају ништа с тим
То је људско исувише
Зидови немају ништа с тим
То је људско исувише