Више је немам
Ljubih je u snegu
Tu u ovoj ulici
Koliko je godina od tad
Otiš’o sam davno nisam mog’o birati
Pritisla me sirotinja, glad
Dok sam ja po belom svetu
Mačem pravdu delio
Živeo sam da je zaprosim
S’ njom u mome domu moj se drug veselio
Bog je jedan nek im optosti
A čuvao sam nju od svakog i svih
Ja poklonio sam njoj svoj najlepši stih
Nemam nje
Ne, ne više je nemam
Ne živim, ne pišem , više ne pevam
Ne ne nemam je više
Još uvek vetar, vetar na nju miriše
Ne, ne više je nemam
Ne živim, ne pišem , više ne pevam
Ne ne nemam je više
a sve što diše samo za njom uzdiše
Ko je posl’o vetar
što mi drum oduvao
ko iz kuće uze zvuke dečjeg smeha
nekrivim te druže baš si je sačuvao
ipak je to žena, postoji zbog greha
A čuvao sam nju od svakog i svih
Ja poklonio sam njoj svoj najlepši stih
Nemam nje
Ne, ne više je nemam
Ne živim, ne pišem , više ne pevam
Ne ne nemam je više
Još uvek vetar, vetar na nju miriše
Ne, ne više je nemam
Ne živim, ne pišem , više ne pevam
Ne ne nemam je više
a sve što diše samo za njom uzdiše
Odgovor Sa Citatom